Друштво
Догодило се на данашњи дан – 7. август
Данас је петак, 7. август, 219. дан 2026. године. До краја године остаје 146 дана.
1830. Француска скупштина изабрала је за краља Француске Луја Филипа, након пада Шарла X Бурбонског у Јулској револуцији. Нови монарх остао је упамћен у историји као „краљ грађанин“, јер је, за разлику од свог претходника, поштовао парламентаризам.
1834. Умро је француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. године изумео механички ткачки разбој, назван њему у част „Жакарова машина“.
1858. Краљица Викторија одабрала је Отаву за престоницу Канаде, тада Британске Северне Америке, а од 1867. Доминиона Канада.
1859. Рођен је српски глумац, редитељ и писац позоришних комада, хумористичких фељтона и комедија Илија Станојевић, познат као Чича-Илија, најпопуларнији комичар свог времена. Четири године радио је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а потом у Народном позоришту у Београду. Написао је хумористичко дело „Дорћолска посла“, као и комедију „Потера“ (са Јанком Веселиновићем). Био је својеврсни симбол београдске Скадарлије. Упамћен је по улогама Папа-Наска („Дорћолска посла“), Кир Јање („Тврдица“), Вула Пупавца („Подвала“), Калче у „Ивкова слава“, Срете чизмара („Зла жена“), Штанцике („Избирачица“), Фалстафа („Веселе жене“), Ткача Цедуље („Сан летње ноћи“), Полонија („Хамлет“) и Касија („Јулије Цезар“).
1876. Рођена је холандска играчица Маргарета Гертруда Зеле, позната по надимку Мата Хари („Јутарње око“), који је добила док је живела на Јави, пре Првог светског рата. Јава се тада налазила у саставу Холандске Источне Индије, данашње Индонезије. Као наводни немачки шпијун стрељана је у близини Париза октобра 1917. године.
1895. Отворена је прва међународна изложба модерне уметности у Венецији, која се од тада одржава сваке друге године.
1900. Умро је немачки револуционар Вилхелм Либкнехт, један од оснивача Друге интернационале 1889. године. Учествовао је у револуцијама 1848. и 1849. у Немачкој, потом је емигрирао и у Лондону годинама сарађивао са Карлом Марксом. По повратку у отаџбину основао је Социјалдемократску партију Немачке, а од 1874. године неколико пута је биран у Рајхстаг (немачку скупштину).
1912. Русија и Јапан потписали су споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији.
1920. Рођен је српски новинар Сергије Лукач. Оснивач је Катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду, где је радио као професор до 1985. године. Био је уредник НИН-а. Преводећи дела Ремарка, Твена и Густава Шваба, дао је значајан допринос књижевном превођењу. Постхумно је објављена његова књига, зборник одабраних текстова „Одрази времена“.
1938. Умро је руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898. године, на чијем се челу, као уметнички руководилац, налазио до краја живота. У режији и глуми инсистирао је на такозваном позоришном реализму, наглашавајући да глумац увек мора да се уживи у улогу. Његов концепт познат је као „Систем Станиславског“. Дела: „Мој живот у уметности“, „Глумчев рад над собом“.
1941. Умро је индијски писац и филозоф Рабиндранат Тагоре, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. године, за кога се сматра да је један од најзначајнијих књижевника свог времена. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповедака, више од 2.000 песама и мноштво есеја. Писао је на говорном бенгалском језику, одбацивши књижевни језик, а своју поезију сам је преводио на енглески. Његово дело одликују снага и јасноћа мисли, достојанствена емотивност, али и дубока друштвена одговорност, са нагласком на повезивање источне и западне културе. Дела: збирке песама „Градинар“, „Гитанџали“, збирке приповедака „Група прича“, „Златан чамац“, „Касна жетва“, „Снови“, „Нуђења“, роман „Гора“, лирске драме „Читра“, „Малини“, публицистички рад „Национализам“.
1942. Почело је искрцавање америчких десантних снага на острво Гвадалканал у групи Соломонских острва, чиме је означен почетак офанзивних дејстава савезника на Пацифику у Другом светском рату. Јапанци су на Гвадалканалу изградили ваздушно упориште ради напада на америчке конвоје који су пловили према Аустралији. Већ првог дана заузет је главни циљ, Хендерсонов аеродром, али је уследио изненадни јапански противнапад, тако да је права битка за острво тек почињала. Американци су потпуно овладали Соломонским острвима тек у фебруару 1943. године.
1945. Совјетски Савез је у Другом светском рату објавио рат Јапану, у складу са закључцима вођства антихитлеровске коалиције. Совјетске јединице са милион и по војника, 5.556 тенкова и 3.466 авиона продрле су у Манџурију, која је под именом Манџукуо била јапанска колонија, а потом и у Кореју. Јапанска Квантуншка армија је поражена и 21. августа обуставила је отпор. У краткотрајном ратном окршају погинуло је 60.000, а заробљено 600.000 јапанских војника.
1957. Умро је амерички филмски глумац Оливер Норвел Харди, симпатични „дебељко“, чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и данас засмејавају публику широм света. Филмови: „Ми из Оксфорда“, „Два добра другара“, „Фра Ђаволо“, „Велики посао“, „Удри бригу на весеље“, „Наша жена“, „На дивљем западу“.
1960. Обала Слоноваче прогласила је независност од Француске. До тада је била саставни део Француске Западне Африке.
1989. Умрла је Мира Траиловић, позоришна редитељка, годинама једна од најдоминантнијих личности српског, али и светског театра. Основала је 1956. године позориште „Атеље 212“, а потом и БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), чији је уметнички директор била од 1967. до смрти. Била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у француском граду Нансију 1983. и 1984. године. Као редитељка представила је београдској публици први пут најзначајнија имена светске позоришне авангарде, попут Јонеска, Сартра, Олбија, Елиота и Виткјевича. Упамћена је и њена култна поставка мјузикла „Коса“.
1990. Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине и режима апартхејда, а заузврат је влада Јужне Африке прихватила разговоре о окончању система апартхејда.
1998. У експлозијама два аутомобила-бомбе испред америчких амбасада у Кенији и Танзанији, које су подметнули исламски терористи, погинуло је најмање 215 особа у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, док је више од 5.000 људи рањено.
1999. Француски војници из састава Кфора силом су спречили око хиљаду албанских демонстраната да преко моста на Ибру уђу у северни део Косовске Митровице, претежно настањен Србима, највероватније у намери да и из тог дела потисну Србе, као што се догодило у јужним деловима Косова и Метохије.
1999. У руску аутономну републику Дагестан из суседне Чеченије упало је неколико стотина исламских терориста, покушавајући да покрену талас терористичких и оружаних акција попут оних у Чеченији и ојачају исламски фронт на Кавказу.
2002. Међународни монетарни фонд одобрио је Бразилу кредит од 30 милијарди долара за привредни опоравак, највећу суму у историји те међународне финансијске институције.
2003. У експлозији бомбе испред јорданске амбасаде у Багдаду погинуло је најмање 11 особа.
2003. Индонежански суд изрекао је смртну казну исламском терористи Амрозију, умешаном у бомбашки напад на острву Бали годину дана раније, када су погинуле 202 особе, махом страни туристи.
2008. Преминуо је Новица Петковић, теоретичар књижевности, критичар и професор српске књижевности 20. века на београдском Филолошком факултету. Био је лектор на универзитетима у Москви и на Хумболтовом универзитету у Немачкој, а бавио се и превођењем руских семиотичара. Добитник је награда „Милан Богдановић“ за најбољи рад из историје књижевности, награде Матице српске „Младен Лесковац“ за најбољи превод, као и награде Вукове задужбине за животно дело – критичко издање „Сабраних дела Момчила Настасијевића“. Друга дела: „Словенске пчеле у Грачаници“, „Поезија у огледалу критике“.
2009. Преминуо је Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и телевизијских драма, а постао је познат романом „Књига о Милутину“, вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. века. Дела: романи „Господари“, „Официри“, „Свињски ујед“, „Удовице“, „Чарапићи“, „Кућа Лукића“, „Конак у Крагујевцу“, приповетке „Свечаност“ и „Кукурек и кост“, књиге есеја „Време лажи“, „Догађаји и привиђења“, „На крсту и раскршћу“, „Неспокоји“, „Божур и трње“, „Сеобе старе и нове“ и „Четири ветра“.
2015. Бивши челник чилеанске тајне службе ДИНА (Дирецциóн де Интелигенциа Национал), генерал Мануел Контрерас, умро је у војној болници у Сантјагу. Контрерас, који је водио ДИНА за време владе Аугуста Пиночеа, био је један од „архитеката“ операције „Кондор“, која је подразумевала увођење војних управа и координисану политичку репресију широм Латинске Америке, усмерену против политичких покрета супротних интересима САД. После демократизације Чилеа осуђен је на чак 500 година затвора, али му чин генерала није одузет.
2020. У несрећи авиона компаније Ер Индија, који је слетео у Каликуту у Керали, Индија, погинула је 21 особа, док је више од стотину повређено. Летелица, која је долазила из Дубаија, склизнула је са писте и преполовила се. Несрећи су вероватно допринеле јаке кише. Авион је враћао држављане Индије који су због пандемије коронавируса остали „заглављени“ на Блиском истоку.
