Друштво
Догодило се на данашњи дан – 6. август
Данас је четвртак, 6. август, 218. дан 2026. године. До краја године има још 147 дана.
1637. – Умро је енглески писац и глумац Бен Џонсон, који је у својим комедијама реалистички приказивао људску природу, настраности и страсти. Писао је поеме, трагедије са класичним мотивима и лирику. Међу његовим делима издвајају се комедије „Људи и ћуди“, „Волпоне или лисица“, „Еписена или ћутљива жена“ и „Вартоломејски вашар“, трагедије „Сејан“ и „Катилина“, као и прозно дело „Грађа, или открића о људима и стварима“.
1660. – Умро је шпански сликар Дијего Родригес де Силва и Веласкес, један од највећих уметника у историји сликарства и дворски сликар шпанског краља Фелипеа ИВ. Његова дела, попут „Предаје Бреде“, „Преља“ и „Дворских дама“, као и бројни портрети чланова краљевске породице, дворских луда и људи из народа, представљају сведочанство његове уметничке генијалности, али и времена и друштва у којем је живео. Био је истакнути представник барокне уметности. Његове слике одликују оштрина посматрања, проницљива анализа, трагање за психолошком суштином и врхунско мајсторство форме.
1806. – Наполеон Бонапарта је и формално укинуо Свето римско царство немачке нације. Хабзбуршки владари, који су вековима носили титулу цара те државе основане још 962. године од стране Отона И, претходно су установили Аустријско царство, ујединивши наследне земље Хабзбурга након што их је Наполеон потиснуо из других немачких земаља.
1807. – Доситеј Обрадовић је током Првог српског устанка из Земуна прешао у Београд. Мноштво варошана дочекало га је на пристаништу, а топови са зидина означили су долазак Доситеја, који је убрзо започео велики просветитељски рад у Карађорђевој Србији.
1809. – Рођен је енглески писац Алфред Тенисон, мајстор форме и песник изузетне мелодичности. Његово обимно и разноврсно дело изражава дух и расположење времена у којем је стварао, укључујући филозофске и верске сумње изазване еволуционистичким учењима, као и склоност демократском поретку. Међу његовим најзначајнијим делима су поеме „Краљевске слике“, „Принцеза“, елегија „Ин мемориам“, као и бројна лирска дела.
1825. – Област Горњег Перуа проглашена је независном државом након три века шпанске колонијалне владавине. Нова држава добила је име Боливија по презимену Симона Боливара, ослободиоца Латинске Америке.
1881. – Рођен је енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. године из гљиве Пенициллиум нотатум изоловао први антибиотик – пеницилин. Његово откриће није одмах примењено, већ је почело да се користи током Другог светског рата, када су га британски физиолог и биохемичар Ернст Чејн и аустралијски лекар Хауард Флори применили у лечењу инфекција. Флеминг је 1945. године са њима поделио Нобелову награду за медицину.
1890. – У њујоршком затвору „Обурн“ убица Вилијам Кемлер погубљен је на електричној столици. Био је то први случај у историји да је смртна казна извршена на овај начин.
1903. – У Сењском руднику, најстаријем руднику у Србији за експлоатацију угља, почео је масовни штрајк рудара због отпуштања групе радника и несреће која се претходно догодила. Након девет дана штрајк је окончан успехом – враћањем отпуштених радника на посао, скраћењем радног времена и уопштеним побољшањем услова рада. Тај датум је касније прихваћен као Дан рудара и сваке године се посебно обележава у Србији. У Сењском руднику производња угља почела је 1853. године.
1914. – Аустроугарска је објавила рат Русији.
1914. – Србија је, у знак солидарности са савезницима, објавила рат Немачкој, након што је Немачка претходно објавила рат Русији 1. августа, а Француској 3. августа.
1917. – Рођен је амерички филмски глумац Роберт Мичам, који се педесетих година 20. века прославио улогама јунака изразите личности. Остварио је бројне запажене улоге у филмовима, међу којима су „Прича о Г.И. Џоу“, „Из прошлости“, „Црвени пони“, „Макао“, „Анђеоско лице“, „Друга прилика“, „Река без повратка“, „Бандидо“, „Ловци“, „Најдужи дан“, „Елдорадо“, „Анцио“, „Добри момци и рђави момци“, „Збогом лепојко“, „Рајанова кћи“, „Јакуза“, „Битка за Мидвеј“, „Маријини љубавници“ и „Амбасадор“.
1918. – Немачка офанзива на Марни, последњи велики напад Немаца у Првом светском рату, окончана је неуспехом. У борбама је из строја избачено најмање 100.000 немачких војника.
1928. – Рођен је Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски редитељ и продуцент, један од најзначајнијих представника поп-арт покрета. Дрско и духовито је критиковао баналност масовне потрошачке цивилизације и америчке митове, све до појаве покрета за ослобођење жена. Као филмски аутор потписао је остварења попут „Емпајер“, „Сан“, „Девојке из Челзија“, „Усамљени каубоји“, „Месо“, „Ђубре“, „Секс“, „Побуњене жене“, „Месо за Франкенштајна“ и „Крв за Дракулу“.
1940. – Естонија је и формално постала саставни део Совјетског Савеза под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. Совјетске трупе ушле су на територију Естоније 1939. године, у складу са одредбама споразума Стаљин–Хитлер о подели Пољске. До Првог светског рата Естонија је вековима била саставни део Руског царства.
1945. – Амерички бомбардер типа „Б-29“ бацио је атомску бомбу на јапански град Хирошиму. Експлозија је разорила подручје у радијусу од 11 километара. Од ударног таласа непосредно је погинуло око 78.000 људи, а до краја 1950. године умрло је приближно 250.000 становника Хирошиме. Уништено је око 69 одсто објеката у граду. Последице су биле видљиве деценијама касније, кроз појаву масовне леукемије, као и бројних генетских и патолошких промена код новорођенчади. Три дана касније друга америчка атомска бомба бачена је на Нагасаки. Јапан је потом пристао на капитулацију, чиме је Други светски рат окончан.
1946. – Умро је Веселин Чајкановић, српски класични филолог и историчар религије, члан Српске краљевске академије. Након завршетка студија класичних језика на Великој школи у Београду 1903. године усавршавао се у Немачкој, у Лајпцигу и Минхену, где је докторирао 1907. године. На Филозофском факултету у Београду руководио је Катедром за класичну филологију, а на Богословском факултету предавао је Упоредну историју религија. У више наврата био је декан Филозофског факултета. Руководио је Задужбином Николе Чупића и Друштвом Светог Саве, а био је и управник Српске књижевне задруге. Као резервни официр учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату. У Бизерти је основао Штампарију српских инвалида и часопис „Напредак“. Преводио је дела Плутарха, Тацита, Вергилија, Светонија, Ливија и Плаута. Посебно су значајна његова истраживања старе српске религије и митологије. Одликован је бројним признањима, међу којима је и Легија части. Његова дела су: „Вергилије и његови савременици“, „О српском врховном богу“, „Мит и религија у Срба“, „Речник српских народних веровања о биљкама“ и „Стара српска религија и митологија“.
1960. – Кубански лидер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији америчких компанија на Куби. Одлука је донета након што су Сједињене Америчке Државе ограничиле увоз кубанског шећера.
1962. – Јамајка је стекла независност после 300 година британске владавине.
1973. – У егзилу је умро некадашњи кубански диктатор Фулхенсио Батиста и Салдивар, који је владао Кубом од 1952. до 1959. године, када је збачен у револуцији под вођством Фидела Кастра.
1990. – Савет безбедности Уједињених нација једногласно је усвојио резолуцију о забрани трговине са Ираком након инвазије ирачких трупа на Кувајт.
1996. – Амерички научници саопштили су да су пронашли доказе да је на Марсу постојао живот, на основу испитивања остатака метеорита пронађеног на Антарктику.
2003. – Суд на Мадагаскару осудио је бившег председника те афричке острвске земље Дидијеа Рацираку на 10 година принудног рада због проневере јавних фондова у вредности од 49 милиона малгашких франака (8,24 милиона долара).
2005. – Умро је бивши британски министар спољних послова Робин Кук, који је имао истакнуту улогу у политици британске владе током НАТО интервенције против Србије, односно СРЈ, 1999. године.
2005. – Умро је кубански певач Ибрахим Ферер, члан једне од најпознатијих кубанских музичких група „Буена Виста Социал Цлуб“, која је свету приближила традиционалну кубанску музику.
2025. – У Гани је у паду хеликоптера погинуло осам особа, међу којима и два министра – одбране и животне средине. Летелица се кретала из престонице Акре према региону Ашанти. Међу страдалима су били и потпредседник владајуће странке Национални демократски конгрес, као и високи саветник за националну безбедност, због чега је несрећа окарактерисана као национална трагедија.
