Друштво
Догодило се на данашњи дан – 5. септембар
Данас је субота, 5. септембар, 248. дан 2026. До краја године има 117 дана.
1568 – Рођен је италијански филозоф Томазо Кампанела, доминикански калуђер, утопијски филозоф, који је 27 година провео у тамници. У делу „Држава сунца“, написаном по узору на Платона, његове следбенике и Томаса Мора, изложио је схватања о идеалном друштву као некој врсти платонистичке социјалне државе.
1638 – Рођен је француски краљ Луј XИВ, познат као „краљ Сунце“. На престо је ступио 1643. као петогодишњак, после смрти оца Луја XИИИ. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је више ратова у настојању да обезбеди премоћ Француске, с променљивим успехом. Његово име симбол је просвећеног апсолутизма, специфичне концепције владавине, карактеристичне за 18. и делимично 19. век. Саградио је дворац Версај, који је убрзо постао узор најразличитијим монарсима широм Европе. По узору на Версај настали су петроградски Петерхоф, палата у Потсдаму код Берлина, Шенбрун у Бечу, Казерта код Напуља и многе друге палате широм континента. Био је познат и као широкогруди мецена.
1735 – Рођен је немачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана Баха, који је живео и у Милану и Лондону, па је називан „италијански Бах“ и „енглески Бах“. У Енглеској се прославио као пијаниста и организатор музичког живота и постао музички учитељ краљице Шарлоте. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу, по чему је претеча младог Волфганга Амадеуса Моцарта. Дела: 15 опера, више од 60 симфонија, 37 клавирских концерата, 13 увертира, клавирске сонате, камерна музика.
1791 – Рођен је немачки композитор Ђакомо Мајербер. Право име било му је Јакоб Либман Бер. Одиграо је видну улогу у стварању француске велике опере. Био је веома популаран, али је његова музика изазивала и бројне полемике. Дела: опере „Хугеноти“, „Африканка“, „Роберт Ђаво“, „Пророк“.
1798 – Турска је објавила рат Француској.
1800 – Малта је пала у руке Британаца под адмиралом Хорејшом Нелсоном, који је претходно блокирао француске трупе на том средоземном острву и тако га преотео од Француске.
1857 – Умро је француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и оснивач социологије. Дела: „Курс позитивне филозофије“, „Расправа о целини позитивизма“, „Систем позитивне политике“, „Позитивистички катехизам“.
1860 – Русија, Британија, Француска, Пруска, Аустрија и Турска потписале су уговор о успостављању реда у Сирији (тада турска територија) после масакра који су над хришћанима починили муслимани.
1888 – Рођен је индијски филозоф и државник Сарвепали Радакришнан, професор филозофије на универзитетима у Мадрасу, Калкути, Чикагу и Оксфорду, амбасадор у Москви 1939, потпредседник Индије од 1952. и председник од 1962. до 1967. Највише га је заокупљала религија, етика, историја филозофије и културе и могућност обједињавања цивилизацијских и културних вредности Истока и Запада. Користећи се компаративном методом у историји филозофије, настојао је да покаже значајну улогу индијског наслеђа. Дела: „Индијска филозофија“, „Источна религија и мисао Запада“, „Религија и друштво“, „Калки, или будућност цивилизације“, „Историја Источне и Западне филозофије“.
1902 – Рођен је амерички филмски продуцент Дарил Френсис Занук, који је 1933. основао филмску компанију „Твенти сенчери фокс“. Био је продуцент низа значајних филмова: „Плодови гнева“, „Све о Еви“, „Вива Запата!“, „Најдужи дан“, „Корени неба“, „Млади господин Линколн“.
1914 – Немачки војници убили су у Првом светском рату француског писца и филозофа Шарла Пјера Пегија, једну од кључних јавних личности у ослобађању невино осуђеног капетана Алфреда Драјфуса. Као уредник листа „Петнаестодневне свеске“ разобличио је позадину монтираног судског процеса Драјфусу као наводном немачком шпијуну. Дела: драма „Јованка Орлеанка“, есеји „Наша младост“, „Новац“.
1914 – Француске трупе су уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.
1919 – У нападу белогардејаца на његов штаб погинуо је руски револуционар Василиј Иванович Чапајев, командант 25. стрељачке дивизије бољшевичке војске у грађанском рату који је после Октобарске револуције избио у Русији. У Првом светском рату одликован је за храброст.
1932 – Рођен је Миро Главуртић, сликар, илустратор, писац и издавач. Рођен у Боки, где је отац био жандармеријски официр, већи део живота провео је у Београду. Иако није имао формално ликовно образовање, завршио је шумарство, био је уз Леонида Шејку, оснивач и главни теоретичар београдске уметничке групе „Медиала“. Првенствено се бавио цртежом и графиком. Естетички и политички био је уверени традиционалиста, опредељени монархиста, доследни римокатолички хришћанин, нека врста мистика. Иако је 1992. напустио Србију, до краја живота је наглашавао наклоност Београду. Самостално је излагао од 1964. Приредио је петнаест изложби у Београду, Ваљеву, Загребу, Котору, Подгорици, Новом Саду, Минхену, Стромбергу и Женеви. Његови радови чувају се у Народном музеју Београд, Музеју савремене уметности, Историјском музеју Београд, Модерној галерији Ваљево и бројним приватним збиркама. Књиге: студије „Сатана“, „Пакао“, књижевна дела „Глад“, „Звекир“, „Псине“.
1939 – САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, што је промењено после јапанског напада на Перл Харбур децембра 1941, а делом и раније.
1960 – Председник Конга (бивши Белгијски Конго, касније Заир) Жозеф Касавубу сменио је Патриса Лумумбу, председника владе и једног од лидера борбе за сувереност. Лумумба је после бега на исток земље ухапшен, а затим и убијен у Катанги јануара 1961.
1972 – Палестински терористи убили су у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. Током целодневне пуцњаве на аеродрому погинула су и четворица терориста и један немачки полицајац.
1977 – Западнонемачки комунистички терористи из групе „Црвене армије“ отели су председника Савеза западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.
1990 – Председници влада Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу. Били су то први разговори на тако високом нивоу од Корејског рата 1953.
1995 – Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа у Француској Полинезији, што је изазвало осуде широм света, укључујући масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.
1997 – На стадиону у главном граду Парагваја Асунсиону, у време одржавања политичког митинга, услед изненадне олује срушила се трибина, усмртивши 37 особа.
1998 – Скупштина Северне Кореје изабрала је Ким Џонг Ила, сина преминулог Ким Ил Сунга, за шефа Националне комисије за одбрану, што је званично највиши положај у земљи пошто је укинута председничка функција.
2005 – Индонежански путнички авион типа „Боинг 737-200“ пао је на стамбени део Медана, града на северу острва Суматре. Од укупно 112 путника и пет чланова посаде, погинуле су 103 особе, док је на земљи живот изгубило 47 лица.
2011 – У Београду је почела конференција Покрета несврстаних. Пола века након првог оснивачког самита несврстаних, који је одржан у Београду септембра 1961, Србија је, иако није чланица Покрета, поново била домаћин самита Несврстаних. У Београду је одржан и 1989. самит тог покрета, девети по реду.
2017 – Ураган Ирма, који се 30. августа формирао код Зеленортских острва, достигао је изнад Кариба, односно Порторика, највишу, пету категорију, изузетно разорну. Укупно, до 12. септембра, када је ослабила, Ирма је у Карибима и на југу САД однела 134 живота и нанела штету од чак 64 милијарде америчких долара.
2020 – Умро је Јиржи Менцл, чешки редитељ. Награђен је Оскаром 1967. године за филм „Строго контролисани возови“. Менцл је био један од носилаца феномена који је у кинематографији познат као чешки Нови талас. Стварао је интелигентна, врло цинична филмска дела с углавном нескривеном политичком поруком. Тако је његов филм „Шеве на жици“ из 1969. био забрањен до распада источног блока. Други филмови: „Злочин у девојачкој школи“, „Хировито лето“, „Служио сам енглеског краља“.
2023 – Бразилски председник Лула да Силва легализовао је две заштићене територије, резервате за аутохтоно становништво амазонске прашуме, Акапури де Сима и Рио Грегорио у државама Амазонас и Акре. Лула, који је обећавао да ће легализовати највећи могући број резервата, потписао је укупно осам уредби о признавању заштићених зона за аутохтону популацију Амазона. Половина од приближно 1,6 милиона бразилских староседелаца налази се у шумама Амазоније у, верује се, 180 племена.
