Догодило се на данашњи дан – 4. август

Данас је уторак, 4. август, 216. дан 2026. године. До краја године има 149 дана.
1578 – Покушај Португала да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира. У том сукобу Маври су потукли Португалце и погинули су португалски краљ Себастијан, као и предводник мароканских ратника.
1704 – У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпанску варошицу Гибралтар, важну због изузетног стратешког положаја. На основу Мира у Утрехту, закљученог у Холандији 1713. године, Гибралтар је постао британски посед и он је то и данас, са статусом британске прекоморске територије.
1789 – Француска скупштина прогласила је укидање свих привилегија и права које је уживала аристократија, што је једна од кључних тековина Француске револуције и означило је почетак грађанског друштва.
1791 – Потписан је Свиштовски мир после четворогодишњег рата Аустрије и Турске, којим је одређена граница двеју земаља, односно потврђене су одредбе Београдског мира из 1739. године. Турска је обавезана да обезбеди пловидбу и трговину, а Аустрија да се повуче са турских територија.
1792 – Рођен је енглески писац Перси Биш Шели, један од најбољих лиричара енглеског језика. Изузетно образован, зналац филозофије и књижевности, романтичарски оријентисан и слободоуман, у поеми „Краљица Моб“ изразио је своје револуционарне ставове. Остала дела: песничке драме „Ченчи“, „Ослобођени Прометеј“, лирске песме „Шева“, „Облак“, „Ода западном ветру“, есеј „Одбрана поезије“.
1859 – Рођен је норвешки писац Кнут Хамсун, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. Хамсун је био међу најмаркантнијим књижевним појавама у историји уопште. Његови романи, писани супериорним стилом, усредсређени су на психологију личности и прожети доживљајима природе и љубави. У окупираној Норвешкој током Другог светског рата подржао је владу коју су устоличили нацисти. После рата осуђен је за велеиздају, али у последњем делу, аутобиографији „На зараслим стазама“, није исказао никакво кајање. Остала дела: романи „Глад“, „Мистерије“, „Пан“, „Викторија“, „Сањари“, „Роса“, „Под јесењом звездом“, „Бенони“, „Луталица свира са сордином“, „Последња радост“, „Деца времена“, „Град Сегелфос“, „Плодови земље“, „Скитнице“, „Жене крај студенца“, „Последње поглавље“, „Август“, „Али живот живи“.
1875 – Умро је дански писац Ханс Кристијан Андерсен, ненадмашни аутор бајки. Написао је 156 прича с мотивима из данског фолклора, античке митологије и индоевропских предања, а за неке је инспирацију пронашао у сопственом тегобном детињству, обележеном сиромаштвом. Уобличене у права мала ремек-дела, неретко аутобиографског карактера, његове приче личе на најлепше бајке, али каткад носе и неку врсту друштвене критике. Писане су изванредним стилом. Андерсен се сматра и творцем реалистичке прозе у Данској. Писао је и песме, од којих је сачувано само неколико, романе: „Импровизатор“, „О. Т.“, „Само музичар“, „Срећни Пер“, путописе: „Базар једног песника“, „У Шпанији“. Његова драмска дела су потпуно заборављена.
1888 – Рођен је Милан Стојадиновић, српски политичар и економски стручњак. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао из области финансија 1911. Након специјализација у Немачкој, Енглеској и Француској, извесно време налазио се на обуци у француском Министарству финансија. Службеник Министарства финансија Краљевине Србије постаје 1914, а начелник Главног државног рачуноводства 1918. Приватни намештеник Енглеске трговачке банке у Београду био је од 1918. Министар финансија био је од 1922. до 1926. с прекидом, и 1934. и 1935. Председник Владе и министар иностраних послова Краљевине Југославије био је од јуна 1935. до фебруара 1939. Био је члан Радикалне странке и њеног Главног одбора. Оснивач је Југословенске радикалне заједнице и њен председник. Биран је за посланика 1923, 1925, 1927. и 1935. Био је члан Сената. На сугестију Британије смењен је с места председника владе и стављен у конфинацију у варошици Рудник, а убрзо је прогнан из Југославије. Други светски рат провео је у британском заточеништву на острву Маурицијус у Индијском океану. Био је акционар, председник и члан управних одбора: Радио-Београда, Српског бродарског друштва, Стандард Електрика, Издавачког концерна „Време“, као и председник „Ротари“ клуба. У Буенос Ајресу, где је живео до смрти 1961. године, издавао је угледни лист за финансијска питања „Ел Економист“ и био финансијски саветник. Активно се бавио публицистиком, аутор је аутобиографске књиге „Ни рат, ни пакт“.
