Društvo
Dogodilo se na današnji dan – 4. avgust
Danas je utorak, 4. avgust, 216. dan 2026. godine. Do kraja godine ima 149 dana.
1578 – Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je porazom u bici kod Alkazarkivira. U tom sukobu Mavri su potukli Portugalce i poginuli su portugalski kralj Sebastijan, kao i predvodnik marokanskih ratnika.
1704 – U Ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele špansku varošicu Gibraltar, važnu zbog izuzetnog strateškog položaja. Na osnovu Mira u Utrehtu, zaključenog u Holandiji 1713. godine, Gibraltar je postao britanski posed i on je to i danas, sa statusom britanske prekomorske teritorije.
1789 – Francuska skupština proglasila je ukidanje svih privilegija i prava koje je uživala aristokratija, što je jedna od ključnih tekovina Francuske revolucije i označilo je početak građanskog društva.
1791 – Potpisan je Svištovski mir posle četvorogodišnjeg rata Austrije i Turske, kojim je određena granica dveju zemalja, odnosno potvrđene su odredbe Beogradskog mira iz 1739. godine. Turska je obavezana da obezbedi plovidbu i trgovinu, a Austrija da se povuče sa turskih teritorija.
1792 – Rođen je engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih liričara engleskog jezika. Izuzetno obrazovan, znalac filozofije i književnosti, romantičarski orijentisan i slobodouman, u poemi „Kraljica Mob“ izrazio je svoje revolucionarne stavove. Ostala dela: pesničke drame „Čenči“, „Oslobođeni Prometej“, lirske pesme „Ševa“, „Oblak“, „Oda zapadnom vetru“, esej „Odbrana poezije“.
1859 – Rođen je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Hamsun je bio među najmarkantnijim književnim pojavama u istoriji uopšte. Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsređeni su na psihologiju ličnosti i prožeti doživljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podržao je vladu koju su ustoličili nacisti. Posle rata osuđen je za veleizdaju, ali u poslednjem delu, autobiografiji „Na zaraslim stazama“, nije iskazao nikakvo kajanje. Ostala dela: romani „Glad“, „Misterije“, „Pan“, „Viktorija“, „Sanjari“, „Rosa“, „Pod jesenjom zvezdom“, „Benoni“, „Lutalica svira sa sordinom“, „Poslednja radost“, „Deca vremena“, „Grad Segelfos“, „Plodovi zemlje“, „Skitnice“, „Žene kraj studenca“, „Poslednje poglavlje“, „Avgust“, „Ali život živi“.
1875 – Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadmašni autor bajki. Napisao je 156 priča s motivima iz danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu, obeleženom siromaštvom. Uobličene u prava mala remek-dela, neretko autobiografskog karaktera, njegove priče liče na najlepše bajke, ali katkad nose i neku vrstu društvene kritike. Pisane su izvanrednim stilom. Andersen se smatra i tvorcem realističke proze u Danskoj. Pisao je i pesme, od kojih je sačuvano samo nekoliko, romane: „Improvizator“, „O. T.“, „Samo muzičar“, „Srećni Per“, putopise: „Bazar jednog pesnika“, „U Španiji“. Njegova dramska dela su potpuno zaboravljena.
1888 – Rođen je Milan Stojadinović, srpski političar i ekonomski stručnjak. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914, a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu bio je od 1918. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926. s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije bio je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927. i 1935. Bio je član Senata. Na sugestiju Britanije smenjen je s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju u varošici Rudnik, a ubrzo je prognan iz Jugoslavije. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna „Vreme“, kao i predsednik „Rotari“ kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo do smrti 1961. godine, izdavao je ugledni list za finansijska pitanja „El Ekonomist“ i bio finansijski savetnik. Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige „Ni rat, ni pakt“.
1901 – Rođen je Luis Armstrong „Sačmo“, afroamerički muzičar, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu „ambasadora dobre volje“. Snimio je i više filmova u kojima je takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.
1914 – Nemačke trupe napale su u Prvom svetskom ratu Belgiju, a pošto je Berlin odbio ultimatum Londona da do ponoći povuče trupe, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Istog dana SAD su proglasile neutralnost.
1914 – Nemačka Socijaldemokratska stranka, članica Druge internacionale, glasala je u Rajhstagu (nemačkoj skupštini) za ratne kredite i tako, na početku Prvog svetskog rata, stala uz militaristički program zvanične Nemačke. Opredeljenje za rat socijaldemokrata u većini evropskih zemalja označilo je kraj Druge internacionale.
1916 – Danski deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva, pripao je SAD, koje su ih kupile od Danske za 25 miliona dolara.
1944 – Posle dve godine skrivanja jevrejske porodice Frank u Amsterdamu, nacistički Gestapo otkrio je njihovo skrovište i uhapsio 14-godišnju Anu Frank, njenu sestru, roditelje i još četvoro ljudi, takođe Jevreja. Svi su stradali u koncentracionom logoru, izuzev Aninog oca. Nakon Drugog svetskog rata otkriven je dnevnik Ane Frank, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma. Dnevnik je preveden na više od 30 jezika.
1962 – Umrla je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit. Život je, prema zvaničnim nalazima, okončala samoubistvom. Filmovi: „Džungla na asfaltu“, „Nijagara“, „Majmunska posla“, „Autobuska stanica“, „Muškarci vole plavuše“, „Reka bez povratka“, „Sedam godina vernosti“, „Neki to vole vruće“.
1972 – Predsednik Ugande Idi Amin najavio je da će u roku od tri meseca proterati oko 50.000 Azijata s britanskim pasošima, mahom Indusa. Mržnja prema njima bila je posledica činjenice da je veći deo uspešnih poslova u Ugandi, kao nasleđe britanske kolonijalne uprave, bio u rukama Indusa.
1977 – Umro je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih teoretičara marksizma u 20. veku. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičnosti u pogledu tumačenja marksističke misli u toj zemlji. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku 1961. postao je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: „Duh utopije“, „Tomas Mincer kao teolog revolucije“, „Tragovi“, „Nasleđe ovog vremena“, „Sloboda i poredak“, „Subjekt-Objekt“ (monografija o Hegelu), „Princip nade“, „Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo“, „Tibingenski uvod u filozofiju“.
1983 – Betino Kraksi je kao prvi socijalista preuzeo dužnost predsednika vlade Italije.
1983 – Bivši predsednik vlade Gornje Volte (danas Burkina Faso) Tomas Sankara zbacio je vojnim udarom s vlasti predsednika Žana Batista Uedraoga.
1991 – U Prebilovcima kod Čapljine, posle 50 godina, sahranjeni su posmrtni ostaci hercegovačkih Srba, žrtava zločina hrvatskih ustaša.
1991 – U najtežoj drumskoj saobraćajnoj nesreći u istoriji Zimbabvea poginulo je 87 osoba, većinom dece, pošto je autobus sleteo s puta u provaliju.
1993 – Japanski zvaničnici uputili su izvinjenje ženama koje su tokom Drugog svetskog rata primoravane da služe kao seksualno roblje japanskim vojnicima na okupiranim teritorijama.
1995 – Hrvatska je započela tzv. akciju „Oluja“, napadom na Republiku Srpsku Krajinu. Teritoriju pod zaštitom mirovnih snaga UN hrvatske snage su napale da bi tokom vojne operacije i nakon nje sprovele brutalno etničko čišćenje svih Srba. Iz Krajine je izbeglo gotovo celokupno stanovništvo, najmanje 220.000 osoba, a tokom akcije i posle nje ubijeno je oko 2.000.
1999 – Britanski ministar odbrane Džordž Robertson zamenio je na položaju generalnog sekretara NATO-a Španca Havijera Solanu.
2003 – Skupština Azerbejdžana izabrala je za predsednika vlade Ilhama Alijeva, sina obolelog azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva.
2006 – Umro je Artur Li, ekscentrični američki pevač i gitarista uticajnog rokenrol benda „Lav“ iz 1960-ih godina. Rodom iz Memfisa, sebe je smatrao „prvim crnim hipikom“. Grupu „Lav“ osnovao je 1965. u Los Anđelesu. Bio je to prvi sastav te vrste u kom su zajedno nastupali crni i beli muzičari. „Lav“ je snimio tri značajna albuma, svojevrsnu prekretnicu u rokenrolu, spoj tradicionalnog folk-roka i bluza sa simfonijskom muzikom i zvucima koji najavljuju pank.
2007 – Umro je američki pevač i tekstopisac Li Hejzelvud, najpoznatiji po pesmi „These Boots Are Made for Walkin“, napisanoj za Nensi Sinatru. Hejzelvud je stekao slavu radom sa kćerkom slavnog Frenka Sinatre, za koju je napisao i „Sugartown“ i „Some Velvet Morning“. Producirao je i „Something Stupid“, koju je Nensi Sinatra snimila u duetu sa svojim legendarnim ocem 1967. Snimio je veliki broj solo albuma, kao i tri sa Nensi Sinatrom naslovljena „Nancy & Lee“.
2020 – U Bejrutu, Liban, dogodila se razorna eksplozija, pri čemu je poginulo 207 osoba, a više od 7.500 je povređeno. Do tragedije je došlo pošto je eksplodirao amonijum-nitrat uskladišten u bejrutskoj luci. Oko 300.000 osoba moralo je biti raseljeno, a ukupna procenjena šteta iznosi čak 15 milijardi dolara.
2023 – Vlasti Nigera saopštile su da su opozvale sporazume o vojnoj saradnji sa Francuskom, što je doživljeno kao šok imajući u vidu dotadašnje posebne odnose Nigera sa bivšom kolonijalnom metropolom. Između 1.000 i 1.500 vojnika Francuske bilo je stacionirano u Nigeru, što od ranije, što kao pomoć u borbi protiv islamskih militanata. Predstavnicima zvaničnog Pariza dat je rok od 30 dana da se povuku sa prostora Nigera.
2024 – Novak Đoković je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu pobedom nad Karlosom Alkarazom 2:0 (7:6, 7:6), čime je postao peti teniser u istoriji sa „zlatnim slemom“, što podrazumeva osvajanje jednog olimpijskog zlata i svakog od četiri grend slem pehara (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon, Ju Es open). Prethodno je to uspelo Štefi Graf, Andreu Agasiju, Sereni Vilijams i Rafaelu Nadalu. Đoković je pre olimpijskog zlata osvojio 24 grend slem pehara: 10 Australijan opena, tri Rolan Garosa, sedam Vimbldona i četiri Ju Es opena.
2025 – Najmanje 76 lica, migranata, poginulo je pošto se prevrnulo plovilo nadomak Jemena. Spasene su 32 osobe. Agencija Ujedinjenih nacija za migracije (IOM) saopštila je da je na brodu bilo 157 lica, većinom iz Etiopije. Procenjuje se da je samo tokom 2024. godine više od 60.000 migranata sa Roga Afrike stiglo u Jemen.
