Догодило се на данашњи дан – 28. јул

Данас је уторак, 28. јул, 209. дан 2026. године. До краја године има још 156 дана.

1330. – Српски краљ Стефан Дечански потукао је „до ногу“ у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана, чиме је онемогућено остварење његовог договора са византијским царем Андроником ИИИ Палеологом да Бугарска и Византија заједничким снагама нападну Србију. Након тешког пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет – од тада па све до битке на Марици 1371. године Србија је била најјача држава на југоистоку Европе.

1402. – Тамерлан, кан Самарканда, који је временом успео да створи огромно царство, до ногу је потукао војску турског султана Бајазита И у бици код Ангоре (данашња Анкара). Турски владар, који је том приликом заробљен, умро је 1403. године у монголском заточеништву, након што је, према појединим изворима, претходно душевно оболео, док га је Тамерлан држао у кавезу како би га приказивао као трофеј.

Као вазал у оквиру Бајазитове војске учествовао је и Стефан Лазаревић, потоњи српски деспот, са српским одредом. Занимљиво је да је Тамерлан наредио погубљење заробљеника, али не и Срба, задивљен њиховим јунаштвом. Након периода заточеништва у Самарканду, пустио их је да се врате у Србију. Сачуван је персијски документ са прецизним списком њихових имена; међу њима су били људи из различитих крајева које су насељавали Срби, од данашње Македоније и Скадра до Подунавља.

1586. – Томас Хериот донео је прве кромпире у Енглеску из Колумбије. Сматра се да је управо појава кромпира у широкој употреби постепено спасла европски континент од глади. Неродне године раније су најчешће доводиле до масовне глади и помора становништва.

1655. – Умро је француски писац Сирано де Бержерак, чија дела представљају спој политичке сатире и фантазије. Тешко је рањен 1640. године, због чега је напустио војску, у којој се истакао као изузетан мачевалац. Био је веома смео и слободног духа, бујне маште; писао је песме, као и по једну комедију и трагедију, али је најпознатији по делу „Други свет“, у којем је описивао путовање на Месец и Сунце. Едмон Ростан овековечио га је у херојској комедији „Сирано де Бержерак“, створивши од њега симбол изузетне душевности и необичног ума.

1741. – Умро је италијански композитор и виолински виртуоз Антонио Вивалди. Био је типичан представник зрелог барока. У своје време није био познат само као композитор, већ је савременике одушевљавао и изванредним извођачким умећем. Његова најпознатија дела су „Четири годишња доба“, „Л’естро армоницо“, „Ил цименто делл’армониа е делл’инвентионе“, као и бројни концерти за виолину, флауту и фагот.

1750. – Умро је немачки композитор Јохан Себастијан Бах, један од најзначајнијих стваралаца у историји музике. За живота је био више цењен као оргуљаш него као композитор, а тек је Феликс Менделсон открио његову величину извођењем „Муке по Матеји“. Бахов велики опус, делом изгубљен јер је након његове смрти пао у заборав, постао је основа за развој музичких праваца новијег доба.

Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, као и дела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавикорд и флауту. Међу његовим најпознатијим делима су духовне композиције „Имао сам много јада“, „Христос је лежао у самртним мукама“, „Снажна тврђава је наш Бог“, „Миса у х-молу“, „Божићни ораторијум“, „Магнификат“, „Мука по Јовану“ и „Мука по Матеји“, као и световне композиције „Кантата о кафи“, „Сељачка кантата“, „Француске свите“, „Енглеске свите“, „Добро темперовани клавир“, „Италијански концерт“, „Голдберг варијације“, шест „Бранденбуршких концерата“, „Уметност фуге“ и „Троструки концерт“ за флауту, виолину и клавир.

1794. – Дан након обарања с власти, на гиљотини су погубљене вође Француске револуције Максимилијан Франсоа Изидор де Робеспјер, Антоан Сен Жист и још двојица јакобинских првака. Након што је током јакобинског терора послао на гиљотину готово све вође револуције, Робеспјер је постао крајње непопуларан, па је лако збачен с власти у термидорском преврату.

1821. – Перу је прогласио независност од Шпаније.

1861. – Основано је Српско народно позориште у Новом Саду (тада у саставу Аустрије, а од 1867. године Аустроугарске). Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. године подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском „Србском дневнику“ о потреби оснивања Српског народног позоришта. У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај.

Само позориште основано је на седници Српске читаонице, којом је председавао Светозар Милетић. Српска читаоница потом је основала Друштво за Српско народно позориште, које је водило бригу о позоришту и финансирало његов рад. Коначна царска дозвола уследила је тек 1865. године.

1868. – Ратификован је 14. амандман Устава Сједињених Америчких Држава, којим је Афроамериканцима коначно признато пуно држављанство САД.

1899. – Рођен је српски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971. године. Уређивао је више часописа, истакавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Његова дела су: „Критике“, „Лица и маске“, „Матош – Дис – Ујевић“, „Позоришне критике“, „Српски реалисти“, „Огледи и критике“, „У вихору“, „Бранислав Нушић“, „Портрети“, „Сенке и снови“, „Књига живота“ и „Кућа смрти“.

1902. – Рођен је британски филозоф аустријског порекла Карл Рејмонд Попер, један од најутицајнијих мислилаца 20. века. У филозофију је увео „принцип оповргљивости“, према којем се нека тврдња може сматрати научном само ако се у принципу може доказати њена погрешност, док тврдње које не испуњавају тај услов спадају у област метафизике. Његова најпознатија дела су: „Логика истраживања“, „Отворено друштво и његови непријатељи“ и „Беда историцизма“.

1913. – Рођен је Богдан Кризман, хрватски и југословенски историчар. Рођен је у Вараждину, где је његов отац имао адвокатску канцеларију. Као присталица интегралног југословенства, његов отац Хинко био је један од учесника у стварању заједничке државе 1918. године, а потом народни посланик и у више наврата министар у Краљевини СХС/Југославији.

Богдан Кризман завршио је студије на Правном факултету у Загребу 1937. године, а потом се усавршавао у Паризу, на Слободној школи политичких наука. Након тога радио је у Министарству спољних послова Краљевине Југославије. По окупацији земље, хрватске усташке власти ухапсиле су га и послале у логор у Лепоглави. Крај рата дочекао је у интернацији у Грацу.

Докторирао је 1952. године у Загребу, одбранивши тезу о дипломатији Дубровачке републике у 18. веку. Од 1950. до 1958. радио је као архивиста, а потом у Југословенској академији знаности и уметности (ЈАЗУ). Од 1970. године радио је на Катедри опште историје државе и права на Правном факултету у Загребу.

Темељним и савесним проучавањем постао је један од највећих стручњака за такозвану Независну Државу Хрватску (НДХ), усташки покрет и Анту Павелића. Његова дела су: „О дубровачкој дипломатији“, „Спољна политика југословенске државе 1918–1941“, „Распад Аустроугарске и стварање југославенске државе“, „Анте Павелић и усташе“, „Павелић између Хитлера и Мусолинија“, „Усташе и Трећи рајх“ И–ИИ, „Павелић у бјекству“ и „Хрватска у Првом свјетском рату“.

1914. – Аустроугарска је, месец дана после атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија, објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат.

1918. – Пред Белом кућом у Вашингтону завијорила се застава Краљевине Србије. Застава Србије једна је од само две стране заставе које су се икада вијориле изнад Беле куће, а тада је била истакнута и на зградама других државних институција у Вашингтону, по налогу председника САД Вудроа Вилсона, поводом четврте годишњице објаве рата Аустроугарске Србији.

1937. – Јапанци су окупирали кинеску престоницу Пекинг.

1940. – Британци су у Другом светском рату одбили немачки десант на медитеранско острво Малту. Та мала средоземна земља, тада британски посед, никада није била заузета од стране Немаца, иако је на малтешки архипелаг пало више бомби по квадратном километру него било где другде.

1941. – У одмазди због пожара у немачким гаражама, Немци су у Београду током Другог светског рата стрељали више од 120 лица, углавном Јевреја, али и других талаца, већином припадника покрета отпора.

1944. – Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Брест-Литовск, погранични град који су Немци окупирали 24. јуна 1941. године, два дана након напада на Совјетски Савез.

1945. – Амерички бомбардер типа „Б-25“ ударио је, при густој магли, у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду на свету, усмртивши 14 особа.

1968. – Умро је немачки хемичар и физичар Ото Хан, професор универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944. године. Године 1957. потписао је Гетингеншку декларацију, одбијајући да учествује у развоју евентуалног западнонемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. године распадање рубидијума, а 1939. године је са Фрицом Штрасманом открио нуклеарну фисију (цепање) језгра урана. Открио је и мезоторијум, радио-торијум и, заједно са Лизом Мајтнер, протоактинијум.

1976. – У земљотресу је потпуно разорен кинески град Тангшан. Погинуло је 242.000 људи, што представља највећи број жртава забележен у неком земљотресу у модерном добу.

1984. – Председник САД Роналд Реган отворио је Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали Совјетски Савез и остали савезници Москве, изузев Румуније, Кубе и још неколико социјалистичких земаља. Био је то одговор на амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. године. Игре у Лос Анђелесу бојкотовали су и Иран, Либија, Албанија и Боливија.

1986. – У експлозији аутомобила-бомбе, коју су исламски терористи подметнули у хришћанском делу Бејрута, погинула су најмање 32 цивила.

1995. – Регуларне трупе Хрватске и снаге босанских Хрвата окупирале су градове у западној Босни, Гламоч и Грахово, који су били настањени већинским српским становништвом. Уследио је масовни егзодус цивила.

2000. – Демонстранти на улицама главног града Перуа, Лиме, жестоко су протестовали због инаугурације компромитованог председника Алберта Фуџиморија, палећи владине зграде и бацајући каменице. У нередима је погинуло најмање пет особа.

2004. – Умро је британски научник и нобеловац Френсис Крик, који је 1953. године са Американцем Џејмсом Вотсоном открио структуру дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), „наследног записа“ свега живог на планети. Открићем структуре ДНК постављени су темељи биотехнологије.

2004. – У самоубилачком нападу аутомобилом-бомбом у ирачком граду Бакуби убијено је 68 особа.

2005. – Ирска републиканска армија (ИРА) наредила је свим својим активистима да окончају оружану борбу и да се за остварење циља поновног уједињења Ирске и окончања британске власти над Северном Ирском боре искључиво политичким средствима. У сукобима ИРА са британским властима, започетим 1969. године у Северној Ирској, погинуло је више од 3.500 људи, а рањено више од 45.000.

2006. – Преминуо је академик Војислав Ђурић. У Крагујевцу је матурирао, а књижевност је дипломирао на Београдском универзитету 1935. године, где је 1939. и докторирао. Водио је Катедру за општу књижевност и теорију књижевности. За дописног члана САНУ изабран је 1961. године. Био је секретар Одељења за језик и књижевност, генерални секретар САНУ и њен потпредседник. Као изузетан познавалац српске народне књижевности објавио је велики број научних радова и публикација и приредио више антологија. Његова дела су: „Постанак и развој народне књижевности“, „Говор поезије“ и „Лирика у светској књижевности“.

2007. – Умро је Душан Прелевић, певач и писац. Професионално се бавио музиком од 1965. године. Био је члан Корни групе, а потом и солиста. Снимио је неколико плоча. Посебно је остала упамћена његова улога у култној представи „Коса“ Атељеа 212. Последњих двадесетак година објављивао је приче и есеје у часописима НИН, Књижевне новине и Дуга. Аутор је три књиге приповедака и сценарија за филм „Последњи круг у Монци“.

2010. – Умро је Здравко Рандић, филмски редитељ. Каријеру је започео 1953. године као асистент режије у филму „Далеко је сунце“. Дебитовао је филмом „Ципелице на асфалту“ 1956. године, а своје најзначајније филмове, „Опклада“ и „Трагови црне девојке“, снимио је седамдесетих година, према сценаријима Живојина Павловића и Александра Тишме. Остали филмови су: „Земљаци“ и „Лептиров облак“.

2017. – Преминуо је Миодраг Мики Савићевић, један од најуспешнијих привредника некадашње Југославије и дугогодишњи директор Генекса. Још као студент, 1956. године, почео је да ради у Генексу, а генерални директор био је од 1970. до краја 1990. године, када је приморан да се повуче. У оквиру тадашње велике међународне улоге Југославије руководио је Генекс системом, који је имао мрежу профитабилних послова широм света и био једно од најуспешнијих југословенских предузећа, са високим међународним угледом и значајним профитима. У време када је уклоњен са челног места, Генекс је учествовао са више од десет одсто у укупној југословенској спољној трговини и са готово 30 одсто у увозу и извозу Србије.

2018. – Ватерполо репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Шпаније, четврти пут узастопно.