Догодило се на данашњи дан – 25. август

Данас је уторак, 25. август, 237. дан 2026. године. До краја године има 128 дана.

325 – У Никеји је завршен Први васељенски сабор. Сазвао га је римски цар Константин Велики, који је и руководио његовим заседањем. На сабору је осуђена Аријева јерес и утврђена доктрина о Светом Тројству, односно Символ вере, који је касније употпуњен на наредном сабору у Цариграду. Тада је спроведена и делимична реформа јулијанског календара.

1270 – Умро је француски краљ Луј ИX, који је током владавине, започете 1226. године, успео да знатно ојача ослабљену краљевску власт. Предводио је Шести и Седми крсташки рат.

1530 – Рођен је руски цар Иван ИВ Васиљевич, познат као Иван Грозни (Страшни), први руски владар који је узео титулу цара. До тада су руски владари носили титулу великих кнежева, будући да је, у складу са византијском државно-правном концепцијом, титула цара припадала само владару Цариграда. Након што су Турци освојили „други Рим“, појавила се теорија о Москви као „трећем Риму“. С циљем стварања снажне централизоване државе, ојачао је царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Владао је веома одлучно, брутално, па и хировито, због чега је добио познати надимак. Подигао је 1553. године прву штампарију у Русији, а 1584. године изградио је, ради јачања трговине са западном Европом, град Архангелск на ушћу Северне Двине у Бело море. Потукао је Монголе (Татаре) и освојио Казањ 1552. и Астрахан 1556. године, чиме је Русија овладала целим током Волге, а потом је припојио и Сибир. Спровео је извесне правне реформе и први увео регуларну војску. Један је од највећих владара у историји Русије.

1744 – Рођен је Јохан Готфрид фон Хердер, немачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог, који је делом „Идеје о филозофији историје човечанства“ знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, књижевни покрет „Штурм унд дранг“ и читав немачки романтизам. Као филозоф, покушао је да измири материјализам Баруха Спинозе са идеализмом Вилхелма Лајбница и био је противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дела је збирка народних песама „Гласови народа у песмама“, у којој се налазе и четири српске песме, укључујући „Хасанагиницу“ у Гетеовом преводу. Знатно је допринео популаризовању Срба, као и Словена уопште, у интелектуалним круговима на Западу.

1776 – Умро је Дејвид Хјум, шкотски филозоф, економиста и историчар. Као скептик и критичар метафизике, дао је значајан подстицај филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам. Био је претходник класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Његова дела су: „Расправа о људској природи“, „Морални, политички и литерарни огледи“, „Филозофски оглед о људском разуму“, „Политичке расправе“, „Истраживање принципа морала“, „Историја Енглеске“ и „Мој живот“.

1819 – Рођен је амерички детектив шкотског порекла Ален Пинкертон, који је 1850. године основао Националну детективску агенцију „Пинкертон“.

1822 – Умро је енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел, који је 1781. године открио планету Уран, што му је донело чланство, а потом и положај председника Лондонског краљевског друштва. Открио је и два од пет Уранових сателита, као и два Сатурнова сателита. Посматрањем маглина, двојних и вишеструких звезда, као и проучавањем Сунчевог система и галаксије Млечни пут, заслужио је назив творца звездане (стеларне) астрономије.

1825 – Уругвај је прогласио независност. Под влашћу Шпаније, територија данашњег Уругваја налазила се од првих деценија 16. века. Мадрид је суверенитет те земље коначно признао у августу 1828. године.

1841 – Рођен је швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. године. Испитивао је функцију штитне жлезде и значајно допринео развоју савремене хирургије.

1842 – У Крагујевцу су уставобранитељи, са Томом Вучићем Перишићем на челу, подигли буну сељака. Непосредни повод било је незадовољство повећањем пореза. Тада је са престола свргнут кнез Михаило Обреновић, након чега је Вучић у Београду, као „предводитељ народа“, за кнеза прогласио Александра Карађорђевића, који ће владати Србијом до 1858. године.

1867 – Умро је енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. године открио закон електромагнетне индукције, што је представљало научну основу електротехнике, а 1833. године и два основна закона електролизе. Открио је и везу магнетног поља и светлости, утемељио учење о физичком пољу и унапредио хемију и оптику. Његовим именом названа је мерна јединица за електричну капацитивност – фарад (Ф), као и више ефеката и уређаја: „Фарадејев тамни простор“, „Фарадејев ефекат“, „Фарадејев цилиндар“ и „Фарадејев број“. Његове идеје и проналаске математички је формулисао и разрадио енглески теоријски физичар Џејмс Клерк Максвел. Његова дела обухватају „Експериментална истраживања у електрицитету“, „Експериментална истраживања у хемији и физици“, „О разним силама у природи“ и „Предавања о хемијској историји једне свеће“.

1875 – Капетан Метју Веб постао је први човек који је препливао Ламанш.

1900 – Умро је немачки филозоф Фридрих Ниче. У раној фази стваралаштва био је под утицајем Шопенхауеровог учења, што је видљиво и у делу „Рођење трагедије из духа музике“, а касније је развио сопствени филозофски систем. Био је један од најжешћих критичара западне културе и хришћанства. Површна тумачења сврстала су га међу претече нацизма, што озбиљни теоретичари одбацују. Његова дела су: „Тако је говорио Заратустра“, „Воља за моћ“ (постхумано сабране његове мисли; наслов није његов), „С оне стране добра и зла“, „Сумрак идола“, „Људско, сувише људско“, „Генеалогија морала“, „Ече хомо“, „Радосна наука“ и „Несавремена разматрања“.

1906 – Умро је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије и један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је из родне Сенте довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачким ратовима Србије 1876–1878. године. Већи део живота провео је радећи као средњошколски професор у провинцијским местима Србије. Писао је духовите приповетке, најчешће из живота провинције, у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко засноване на стварним догађајима. Под насловом „Из књига староставних“ објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Његова остала дела обухватају драме „Ивкова слава“ и „Зона Замфирова“, романе „Поп Ћира и поп Спира“ и „Вукадин“, као и политичку сатиру „Лимунација на селу“.

1912 – Рођен је немачки државник Ерих Хонекер, који је од 1976. до 1989. године био председник Немачке Демократске Републике (Источне Немачке), када је свргнут са власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члан Комунистичке партије Немачке, нацисти су га ухапсили 1935. године, а у концентрационим логорима провео је време до 1945. године. У Политбиро владајуће Јединствене социјалистичке партије Немачке изабран је 1958. године, за првог секретара изабран је 1971, а за генералног секретара 1976. године. Умро је 1994. године у избеглиштву у Чилеу.

1917 – Рођен је Мел Ферер, амерички глумац, редитељ и продуцент. Најпознатији је по улогама у филмовима „Рат и мир“, „Лили“ и „Сунце се поново рађа“. Режирао је и продуцирао филмове у којима је глумила његова супруга Одри Хепберн, међу којима је трилер „Сама у тами“ из 1967. године.

1918 – Рођен је Јаша Алмули, српски новинар и публициста. Деценијама је радио као новинар Тањуга, где је био уредник и дописник из иностранства, између осталог из Бразила и САД. Студирао је на Техничком факултету у Београду. Партизанском покрету (НОБ) прикључио се 1943. године. Био је председник Јеврејске општине Београд. Објавио је низ историографско-публицистичких дела високог квалитета: „Војници на сцени Латинске Америке“, „Бразил, путеви еманципације“, „Живи и мртви“, „Јеврејке говоре“, „Јевреји и Срби у Јасеновцу“ и „Остали су живи“.

1921 – САД су потписале са пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање између две државе из Првог светског рата.

1930 – Рођен је шкотски филмски глумац Шон Конери, који се прославио шездесетих година 20. века, глумећи, у време Хладног рата, британског тајног агента Џејмса Бонда, лика из романа енглеског аутора Јана Флеминга. Конери је агента 007 играо у укупно седам филмова. Оскара је добио за улогу полицајца у филму „Несаломиви“ 1987. године. Магазин „Пеопле“ прогласио га је 1989. године за „најсексепилнијег живог мушкарца“. Британска краљица Елизабета ИИ доделила му је 2000. године титулу витеза. Из света филма повукао се 2003. године, након филма „Лига изванредних џентлмена“. Филмови: „Др Но“, „Голдфингер“, „Операција гром“, „Из Русије, с љубављу“, „Дијаманти су вечни“, „Завереници“, „Брдо изгубљених“, „Зардоз“, „Несаломиви“, „Име руже“, „Никад не реци никад“, „Праведни циљ“, „Марни“, „Лов на Црвени октобар“ и „Индијана Џоунс и последњи крсташки поход“.

1933 – Рођен је Вејн Шортер, један од највећих америчких саксофониста. Многе његове композиције постале су џез стандарди. Био је централна фигура три велика џез састава 20. века – „Јазз Мессенгерс“, квинтета Мајлса Дејвиса, којем се придружио 1964. године, и групе „Wеатхер Репорт“. Имао је плодну сарадњу са Џони Мичел, појавивши се на 10 њених албума, а сарађивао је и са рок музичарима, међу којима су Карлос Сантана и „Стеелy Дан“. Добитник је 11 Греми награда, као и Гремија за животно дело. Пре него што се 1958. године придружио групи „Јазз Мессенгерс“, свирао је са Мејнардом Фергусоном. Године 2017. добио је награду „Полар Мусиц“, а 2018. године Кенеди центар прогласио га је за почасног члана. Године 2013. добио је награду за животно дело Института за џез „Тхелониоус Монк“, данас „Ханцоцк Институте оф Јазз“.

1940 – Британско ратно ваздухопловство бацило је у Другом светском рату прве бомбе на Берлин.

1944 – Савезничке снаге потпуно су ослободиле Париз у Другом светском рату. Приликом уласка у град, неколико дана раније, савезници су застали како би омогућили да у Париз прво уђе генерал Шарл де Гол са својим Слободним Французима.

1961 – Председник Бразила Жањо Квадрос неочекивано је, после само седам месеци на тој функцији, поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „страшне снаге“.

1965 – Снежна лавина која се сручила са глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 особа.

1972 – Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.

1988 – Иран и Ирак почели су у Женеви преговоре без посредника о окончању осмогодишњег рата између две суседне земље. Рат је окончан без јасног победника.

1989 – После 12 година и шест милијарди пређених километара, америчка свемирска летелица без људске посаде „Војаџер 2“ стигла је до планете Нептун и њеног сателита Тритона и послала на Земљу снимке тих небеских тела.

1990 – Савет безбедности УН одобрио је војну акцију против Ирака због напада те земље на суседни Кувајт.

1991 – Белорусија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1995 – „Раинбоw Wарриор ИИ“, брод покрета „Греенпеаце“, испловио је ка јужном Пацифику у покушају да онемогући серију француских нуклеарних проба на острву Муруроа. Муруроа је атол у саставу Француске Полинезије.

1999 – Аустријска полиција је у Бечу, на основу налога Хашког трибунала, ухапсила начелника Генералштаба Војске Републике Српске, генерал-пуковника Момира Талића, који је у главни град Аустрије дошао на позив ОЕБС-а, организатора међународног семинара о војној доктрини. Шеф делегације РС, министар одбране генерал-пуковник Манојло Миловановић, одмах потом је са члановима делегације, у знак протеста, напустио семинар.

2003 – У Бомбају, финансијској престоници Индије, у терористичким нападима аутомобилима-бомбама убијене су најмање 52 особе.

2005 – У пожару у једној згради у центру Париза, у којој су живели афрички досељеници, живот је изгубило најмање 17 људи, међу којима је било 14 деце.

2007 – Грчка влада прогласила је ванредно стање у читавој земљи, пошто је број жртава у пожарима достигао 50. У незапамћеним пожарима широм Грчке уништено је 184.000 хектара шума, након што је претходних дана у тој земљи избило чак 170 пожара.

2007 – Најмање 34 особе су погинуле, а више од 50 је повређено у Хајдерабаду у Индији у три експлозије које су се догодиле у размаку од неколико минута. Хајдерабад, главни град јужне индијске државе Андра Прадеш, има дугу историју међуетничког насиља.

2012 – Умро је Нил Армстронг, први човек који је крочио на Месец. Као командант посаде свемирског брода „Аполо 11“, чији је главни задатак био прво људско искрцавање на Месец, он је 20. јула 1969. године постао први човек који је ступио на површину јединог природног сателита Земље. Армстронг и Едвин Олдрин провели су на Месецу два и по сата. Убрзо потом напустио је НАСА и постао професор на Универзитету у Синсинатију.

2013 – Преминуо је Андреј Митровић, историчар, професор Београдског универзитета и дописни члан САНУ. На београдском Филозофском факултету 1980. године стекао је звање редовног професора на Катедри за општу савремену историју. Његова дела су „Време нетрпељивих“, „Ангажовано и лепо“, „Србија у Првом светском рату“ и „Расправљања са Клио“.

2021 – Преминуо је Милан Лане Гутовић, глумац. Рођен је у Умци код Београда, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио је 1967. године. Филмску каријеру започео је 1968. године у филму „Бекства“. Прву већу улогу на телевизији остварио је 1971. године у серији „Дипломци“. Запажен је био и улогом у „Повратку отписаних“. Прву главну улогу играо је у филму „Другарчине“ (1979) редитеља Миће Милошевића, који га је ангажовао и за комедију „Лаф у срцу“ (1981), у којој се појавио као Срећко Шојић. Посебну популарност донела му је улога Шојића у серији „Бела лађа“ (2006–2011). Као позоришни глумац остао је упамћен по представама „Протекција“, „Кад су цветале тикве“, „Буба у уху“, „Ружење народа у два дела“ и „Колубарска битка“. Последње две деценије живота изузетно успешно играо је свој „Кабаре“, са којим је гостовао широм света. Године 2006. постао је првак Народног позоришта.

2022 – Нуклеарна електрана Запорожје у Енергодару искључена је са украјинске електродистрибутивне мреже због ратних дејстава, након што су последња два од укупно шест реактора искључена услед нестабилних околности. Како је саопштио „Енергоатом“, безбедносни системи наставили су да функционишу редовно. Електрана је поново прикључена на мрежу два дана касније. Недељу дана потом у Запорожје је стигла мисија Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).