Догодило се на данашњи дан – 18. август

Данас је уторак, 18. август, 230. дан 2026. године. До краја године има још 135 дана.

1805. – Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака Првог српског устанка, први пут потукли регуларну војску Османског царства. Напредовање устаника, који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (данас Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да са 15.000 војника крене из Ниша ка Београду. На Иванковцу се, под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца, утврдило око 2.000 Срба, који су издржали више турских јуриша. Битку је одлучио вођа устанка Карађорђе, који је у ноћи између 18. и 19. августа са више од 4.000 устаника притекао у помоћ браниоцима, долазећи из правца Јагодине, након чега су се Турци повукли у Параћин. После два безуспешна напада на висове око Параћина 20. августа и нових губитака, Хафиз-паша, поколебан озбиљним губицима на Иванковцу, одлучио је да се повуче према Нишу.

1812. – Француски цар Наполеон И поразио је руску војску у бици код Смоленска и наставио напредовање према Москви.

1830. – Рођен је аустријски цар Франц Јозеф И Хабзбург, који је владао од 1848. до 1916. године. Уз помоћ Русије угушио је револуцију у Мађарској 1849. године. Успоставио је централизовани систем са ограниченим традиционалним покрајинским слободама. После проглашења Аустро-угарске нагодбе 1867. године одустао је од строгог централизма. Тада је напуштена и дотадашња немачка оријентација, пошто је примат међу немачким државама преузела Пруска. Двојна монархија убудуће је била окренута према југоистоку Европе. После Берлинског конгреса 1878. године Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину, која је анектирана 1908. године. Франц Јозеф И искористио је атентат на престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву као повод за напад на Србију, што је на крају довело до пропасти његове државе 1918. године.

1850. – Умро је француски писац Оноре де Балзак, зачетник европског реализма и аутор око стотину књига са више од 2.000 ликова. Приказао је широку галерију типова из свих друштвених средина, различитих темперамената и карактера, које покрећу разнолике побуде, од новца до власти, од љубави и идеализма до слепих нагона и бруталне експлоатације. Гигантски обим његовог дела био је плод неуморног рада, током којег је продавао и ненаписане или незавршене књиге, неретко под притиском рокова. Романи обједињени под заједничким називом „Људска комедија“ имају и вредност готово социолошких студија. Дела: романи „Евгенија Гранде“, „Чича Горио“, „Гопсек“, „Изгубљене илузије“, „Сељаци“, „Рођака Бета“ и „Голицаве приче“, као и „Шуани“.

1860. – Рођен је српски политичар, филолог и историчар Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. године са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први председник. Претходно је, као припадник Самосталне демократске странке, више пута био министар просвете и једном председник владе. Његова дела обухватају монографију „Живот и рад Вука Стефановића Караџића“, издања старих српских писаних споменика, међу којима су „Мирослављево јеванђеље“, „Стари српски натписи и записи“ и стари летописи, као и дела Вука Караџића, укључујући „Вукову преписку“. Писао је и уџбенике граматике и студије о старим српским штампаријама, српским црквама у 15. и 16. веку и архиепископу Данилу.

1866. – У Новом Саду је окончана скупштина 16 студентских, ђачких и певачких друштава из Војводине и тадашње Србије, као и истакнутих политичких и јавних радника из готово свих српских земаља, на којој је основана Уједињена омладина српска. Организација је основана ради просветног, културног и научног уздизања српског народа. Деловала је у Србији и другим српским крајевима, као и на територијама под влашћу Аустрије и Турске. Рад Уједињене омладине српске обустављен је 1871. године.

1868. – Постављен је камен темељац зграде Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринело гостовање глумаца из Новог Сада у престоници Србије 1867. године. Одушевљен представом „Госпође и хусари“, кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Камен темељац поставио је кнез Милан Обреновић. Народно позориште свечано је отворено у октобру 1869. године пригодним комадом „Посмртна слава кнеза Михаила“. Први управник српског националног театра био је Јован Ђорђевић, професор, књижевник, новинар и васпитач потоњег краља Александра Обреновића. Ђорђевић је био и аутор текста српске химне „Боже правде“. Претпоставља се да је аутор пројекта зграде био архитекта Александар Бугарски. Здање Народног позоришта тада је, осим Капетан Мишиног здања, било најраскошнија грађевина у Београду.

1872. – Умро је Петар Прерадовић, књижевник и један од најзначајнијих песника епохе илиризма, чија се лирика кретала од заносног родољубља до крајњег песимизма. После завршене Војне академије у Винернојштату, иако рођен као Србин, због напредовања у каријери прешао је у римокатолицизам и напредовао до чина генерала, учествујући у свим ратовима Аустрије свог доба. Испрва је писао на немачком, али је убрзо почео да пише на српскохрватском језику, па се његовим правим књижевним почетком сматра песма „Зора пуца, биће дана“. Написао је и низ топлих љубавних песама, од којих се многе певају и данас, попут песме „Мируј, мируј, срце моје“. Дела: збирке песама „Првијенци“ и „Нове пјесме“, драма „Краљевић Марко“, епови „Лопудска“ (недовршен), „Први људи“ и „Пустињак“ (недовршен), као и либрета „Владимир и Косара“ и „Сиротица“. Текст данашње аустријске химне дело је његове праунуке Пауле фон Прерадовић.

1896. – Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га својом колонијом. Мадагаскар је стекао независност 1960. године.

1897. – Рођен је српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата отишао је на студије у Париз, где је, са прекидима, остао до 1932. године, када је дошао у Београд. Године 1937. постао је професор Уметничке академије. Снажно је утицао на млађе генерације сликара у Београду.

1908. – Рођен је француски државник и правник Едгар Фор, који је као тужилац представљао Француску на суђењу немачким ратним злочинцима у Нирнбергу после Другог светског рата. Био је председник владе Француске 1952, 1955. и 1956. године, а од 1958. до 1969. године више пута је био министар.

1908. – Рођен је српски композитор Милан Ристић, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског. Дела: девет симфонија, „Музика за камерни оркестар“, „Суита гиоцоса“, „Симфонијске варијације“, концерти за виолину, клавир, камерни оркестар и кларинет, као и камерне, клавирске и вокалне композиције.

1909. – Рођен је Милан Токин, српски новинар, књижевник и историчар књижевности. У међуратном периоду био је новинар листа „Време“ и новинске агенције „Авала“, а од 1938. до 1941. године дописник из Берлина. Повукао се у родни Вршац 1943. године и од тада се бавио публицистиком, архивистиком, библиотекарством, превођењем, историјом књижевности и књижевним радом. Био је велики познавалац живота и дела Јована Стерије Поповића и приредио је његова сабрана дела. Преводио је дела Густава Шваба, Штефана Цвајга, Е. Е. Киша, Ромена Ролана и Ђакома Казанове. Дела: „Јован Стерија Поповић“, „Вршац некад и сад“, „Стеријина комедија Тврдица – освета духу чаршије“, романи „Вршачка даворија“ и „Царичин љубавник“.

1922. – Рођена је америчка филмска глумица Шели Винтерс, која је каријеру почела у мјузиклима и комедијама, али је праву славу стекла улогама агресивних средовечних жена. Филмови: „Двоструки живот“, „Место под сунцем“, „Ноћ ловца“, „Дневник Ане Франк“, „Лолита“, „Крвава мама“, „Клеопатра Џонс“, „Посејдонова авантура“ и „Станар“.

1922. – Рођен је француски писац Ален Роб-Грије, члан Француске академије. У књижевност је ушао педесетих година 20. века као теоретичар и један од најпознатијих представника француског „новог романа“. Филмску каријеру започео је 1961. године, када је написао сценарио, према сопственом роману, за филм „Прошле године у Маријенбаду“, за који је био номинован за Оскара. Прославио се као редитељ филма „Лепа заточеница“.

1933. – Рођен је амерички филмски редитељ пољског порекла Роман Полански. После успеха филма „Нож у води“ преселио се из Пољске у САД, а филмове је снимао и у Француској и Великој Британији. Остали филмови: „Одвратност“, „Ћорсокак“, „Бал вампира“, „Розмарина беба“, „Макбет“, „Кинеска четврт“ (Оскар), „Станар“, „Пирати“ и „Теса“.

1936. – Шпанског писца, музичара и сликара Федерика Гарсију Лорку, једног од највећих лиричара 20. века, стрељали су франкисти у Виснару крај Гранаде. Писао је дубоко самосвојним језиком, по форми блиским надреалистичком маниру. Називали су га „андалузијским славујем“, пошто је његово дело прожето духом и бојама шпанског југа. Вишеструко обдарен, био је омиљен за живота, а после трагичне смрти постао је један од најчитанијих светских песника. Дела: збирке песама „Цигански романцеро“, „Песник у Њујорку“, „Књига песама“, „Песме“ и „Тамаритски диван“, поема „Канте Хондо“, тужбалица „Плач за Игнасијом Санћесом Мехијасом“, драме „Лептирове чаролије“, „Маријана Пинеда“, „Чудесна обућарка“, „Дон Кристобалово мало позориште“, „Љубав дон Перлимплина“, „Белиса у њиховом врту“, „Доња Росита неудата“, „Крвава свадба“, „Јерма“ и „Дом Бернарда Албе“.

1937. – Рођен је амерички филмски глумац и редитељ Роберт Редфорд, добитник Оскара за филм „Обични људи“, који је био његов редитељски првенац. Остали филмови: „Ситуација безнадежна, али не озбиљна“, „Кажите им да је Вили Бој овде“, „Буч Касиди и Санденс Кид“, „Џеремаја Џонсон“, „Кандидат“, „Жаока“, „Велики Гетсби“, „Девојка коју сам волео“, „Три Кондорова дана“, „Сви председникови људи“, „Електрични јахач“ и „Брубејкер“.

1941. – „Лили Марлен“, у извођењу Лале Андерсен, популарна војничка песма током Другог светског рата, први пут је јавно емитована на таласима Радио Београда. Био је то програм намењен немачким трупама на Медитерану и у Северној Африци.

1941. – У немачки концентрациони логор Бухенвалд доведена је прва група српских, односно југословенских, заробљеника. Током Другог светског рата кроз логор су прошле 3.872 особе које су биле држављани Краљевине Југославије, од којих је 607 дочекало ослобођење. У логору су нацисти од 1937. до 1945. године убили 56.000 људи из 18 европских земаља. Логор су у априлу 1945. године ослободили сами логораши.

1948. – У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је прихваћено начело да приобалне земље управљају Дунавом и пловидбом по њему. Слободна пловидба обезбеђена је за све трговачке бродове, док је ратним бродовима била забрањена, осим ратним бродовима приобалних држава, који су могли да плове и на подручју друге приобалне државе, али само на основу споразума.

1954. – Џејмс Вилкинс постао је први Афроамериканац у америчкој историји који је учествовао на седници владе САД. Као помоћник министра рада, седници је присуствовао пошто министар и његов заменик у том тренутку нису били у Вашингтону.

1964. – Спортистима Јужне Африке забрањено је учешће на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1990. – Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци, на 11. светском првенству у Аргентини. Први пут је ту титулу освојила 1970. године у Љубљани, а други пут 1978. године у Манили.

1993. – САД су саопштиле Судану да је стављен на листу земаља које подржавају међународни тероризам.

1994. – Најмање 150 особа погинуло је у земљотресу у области Маскара, на северозападу Алжира.

2003. – Умрла је српска глумица Татјана Лукјанова, која је оставила неизбрисив траг у историји српског позоришта. Била је чланица Београдског драмског позоришта од његовог оснивања, а незаборавне креације остварила је у представама „Стаклена менажерија“, „Харолд и Мод“, „Мачка на усијаном лименом крову“, „Кућа са прозором“, „Бећарац“, „Избирачица“, „У агонији“, „Буђење вампира“ и „Хамлет“.

2007. – Умро је лорд Вилијем Дидс, великан британског новинарства. Постао је славан извештавајући 1936. године из Етиопије током италијанске агресије на ту земљу. Био је инспирација енглеском писцу Евелину Воу за лик Вилијема Бута у роману „Скуп“. Током Другог светског рата био је активни официр и рат је провео на ратиштима у Европи. Постао је посланик 1950. године, а потом и министар у влади Винстона Черчила, као и у влади Харолда Макмилана. Дуго је био главни уредник „Дејли телеграфа“. Титулу лорда добио је 1986. године.

2009. – Умро је Роберт Новак, амерички новинар и политички колумниста. Чак 40 година писао је изузетно утицајну колумну која је сваке недеље објављивана у око 300 листова широм САД. Његов матични лист био је „Чикаго сан тајмс“, други по тиражу дневни лист у Чикагу после „Чикаго трибјуна“, а радио је и као телевизијски коментатор, најпре за ЦНН, а касније за телевизију „Фокс њуз“.

2015. – У Чилеу је формирана специјална јединица у оквиру војске, као помоћ у истрази злоупотреба које је починио режим Аугуста Пиночеа, са циљем да се оконча „завера ћутања“. Посебна јединица образована је као одговор на тврдње да чилеанска војска блокира информације о кршењима људских права почињеним током војне управе од 1973. до 1990. године, када је, према проценама, убијено или „нестало“ више од 3.000 особа, док је око 38.000 људи било изложено репресији.

2018. – Умро је Кофи Анан, политичар и дипломата из Гане и седми генерални секретар ОУН-а. Каријеру је започео 1962. године у Светској здравственој организацији. Од 1972. до 1974. године био је на челу туристичке организације Гане. Од 1987. године обављао је важне функције у оквиру УН, између осталог и као помоћник генералног секретара. Био је задужен за мировне операције, а обављао је и функцију специјалног изасланика УН за бившу Југославију. Генерални секретар Уједињених нација био је од јануара 1997. до децембра 2006. године. Године 2001. добио је Нобелову награду за мир.

2019. – У великом пожару у Даки, у Бангладешу, изгорело је око 15.000 домова, а приближно 50.000 људи остало је без крова над главом.

2019. – Свечано је отворен и пуштен у употребу ауто-пут „Милош Велики“, део Коридора 11, од изузетног значаја за Србију. Новоотворени ауто-пут Е-763 представља крак Трансевропске магистрале који кроз западну Србију повезује правац од Гдањска до Атине и Истанбула са Јадранским морем и луком Бар.

2020. – У Малију се догодио државни удар којим је војска оборила режим Ибрахима Кеите, легално изабраног председника, који је сутрадан и формално поднео оставку. Левичарски председник Кеита, челник политичке организације Уједињење за Мали, налазио се на челу те земље од септембра 2013. године.

2024. – Умро је Ален Делон, француски глумац и једна од великих филмских звезда шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Упамћен је по улогама у филмовима „Роко и његова браћа“, „Девојка на мотоциклу“, „Полицајац“ и „Господин Клајн“, а остварио је више од стотину филмских и телевизијских улога. Добитник је највиших признања, од награде „Цезар“ до ордена Легије части.