Друштво
Догодило се на данашњи дан – 15. август
Данас је субота, 15. август, 227. дан 2026. године. До краја године има 138 дана.
1057 – Погинуо је шкотски краљ Магбет, чији је живот инспирисао енглеског писца Вилијама Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.
1534 – Шпански монах Игнасио де Лојола основао је у Паризу римокатолички језуитски ред (Социетас Иесу), који је папа Павле ИИИ признао шест година доцније.
1769 – Рођен је француски цар Наполеон И Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји, чији су освајачки походи разорили феудално устројство традиционалне Европе. Истакао се 1793. у борби против Енглеза код Тулона, када је, у 24. години, постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. тукао војску Аустрије, а 1797. укинуо је Млетачку републику. После похода на Египат, државним ударом 1799. завео је режим конзулства, узевши неограничену власт као „први конзул“, а од 1802. као „доживотни конзул“. Реформисао је администрацију, просвету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански законик (Наполеонов кодекс). Закључио је конкордат с папом Пијем ВИИ и нормализовао односе Ватикана и Француске. Прогласио је себе за цара 1804. Победама 1805. код Улма и Аустерлица приморао је Аустрију на мир. Заратио је с Пруском 1806, тукао је код Јене и Ауерштата и 1807. приморао на мир под веома тешким условима. Покушао је да покори Шпанију и 1808. поставио је брата Жозефа за шпанског краља. Наполеонове победе од 1805. до 1809. омогућиле су превласт Француске над већим делом Европе. Године 1812. кренуо је у поход на Русију, предводећи војску од 600.000 људи састављену од скоро свих европских нација. И поред чињенице да је успео да заузме Москву, у Русији је катастрофално поражен. Након пораза код Лајпцига 1813. савезници (Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци) ушли су у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је прогнан на средоземно острво Елба. Одатле је побегао и вратио се у Париз марта 1815, али је већ у јуну коначно потучен код Ватерлоа и прогнан на острво Свету Јелену у Атлантском океану, на којем је умро као британски заточеник. Има индиција да је отрован.
1771 – Рођен је шкотски писац Валтер Скот, творац модерног историјског романа. Скупљао је и народне песме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески српску народну песму „Хасанагиница“. Дела: романи „Веверли“, „Гај Манеринг“, „Старинар“, „Роб Рој“, „Ајванхо“, „Кенилворт“, „Квентин Дервард“, „Гроф Роберт“.
1914 – Започела је Церска битка. После упада у Србију 200.000 аустроугарских војника, Српска врховна команда пребацила је око 180.000 војника у северозападну Србију, схвативши у ком рејону је концентрисан напад. Сукоб је започео у ноћи између 15. и 16. августа на падинама Цера. Захваљујући стратегији српске команде, до 24. августа у Србији није остао ниједан аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка прва је савезничка победа у Првом светском рату и изузетно је подигла углед Србије и њене војске. Победа Срба омела је Аустроугарску да на време концентрише трупе на руском фронту.
1914 – Проласком брода „Анкон“ отворен је Панамски канал, дуг 81,6 километара, који у најужем делу Средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920, а градња, коју је 1889. започео градитељ Суецког канала, Француз Фердинан де Лесепс, а САД преузеле 1901, праћена је финансијским аферама, притисцима и војним интервенцијама. Због климатских прилика број умрлих радника био је огроман. Током изградње канала САД су установиле и једну нову државу – Панаму, пошто нису биле задовољне условима које им је дала Колумбија, чији је Панама била саставни део.
1917 – Бољшевици су последњег руског цара Николаја ИИ и његову породицу извели из резиденције у Царском Селу код Петрограда да би их отпремили у Сибир. Доцније су пребачени у Јекатеринбург на Уралу (у совјетско време Свердловск), где су их побили јула 1918.
1924 – Рођен је енглески писац Роберт Окстон Болт, познат по популарним, интелигентно писаним драмама с вештим заплетом, попут „Човека за сва времена“ о животу Томаса Мора, једне од најбољих историјских драма писаних у 20. веку. Остала дела: драме „Трешња у цвату“, „Тигар и коњ“, „Благи Џек“, „Браћа и сестре“, „Виват! Виват Регина!“, „Стање револуције“, филмски сценарији „Човек за сва времена“ (Оскар за сценарио), „Лоренс од Арабије“, „Доктор Живаго“, „Рајанова кћи“.
1925 – Рођен је Оскар Питерсон, канадски џез пијаниста и композитор. Школовао се у родном Монтреалу, а постао је познат након наступа у њујоршком Карнеги Холу 1949. Освојио је бројне награде и признања, укључујући и награду „Греми“ за животно дело 1997, као и признање Међународне асоцијације за џез образовање. Носилац је највишег канадског цивилног признања – Ордена Канаде, и први живи Канађанин чији је лик доспео на поштанску марку. Оскар Питерсон био је један од највећих музичара у историји џеза уопште.
1947 – Акт о независности Британске Индије ступио је на снагу. Тим чином су, после 180 година колонијалне владавине Британије, оформљене суверене државе Индија и Пакистан. До поделе негдашње Британске Индије дошло је због верског расцепа. Индијску унију махом је насељавало хиндуистичко становништво, а Пакистан муслиманско. Муслимански Пакистан се касније поцепао на две државе (те територије нису биле територијално повезане), на Бангладеш и данашњи Пакистан.
1948 – Јужна Кореја је постала независна држава под називом Република Кореја, с председником Сингманом Ријем.
1949 – Умро је српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских песника. У рату је са српском војском прошао повлачење преко планинских врлети до Јадрана 1915, после чега је послат у Француску и у Паризу дипломирао права. Од 1923. радио је у дипломатској служби, у Риму, затим у Вашингтону, где је и умро 1949. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама „Откровење“ сматрана је најзначајнијом збирком српске поезије између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, затим о Првом светском рату роман „Дан шести“. Остала дела: роман „Бурлеска господина Перуна бога грома“, лирска проза „Људи говоре“, путопис „Африка“, драма „Сибињанке“.
1950 – У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло је више од 1.000 људи.
1960 – Проглашена је независност афричке државе Конго (Бразавил), која је од 1886. била француска колонија под називом Средњи Конго. Као колонија, Француски Конго био је саставни део Француске екваторијалне Африке.
1962 – Пробијен је друмски тунел испод Мон Блана, највишег врха у западној Европи, којим је француски туристички центар Шамони повезан са италијанском долином Аосте.
1971 – Бахреин је стекао независност после 150 година британске колонијалне власти.
1975 – Током војног удара убијен је председник Бангладеша и отац независности те азијске земље, шеик Муџибур Рахман, који је после стицања независности у јануару 1972. постао први председник владе Бангладеша. Претходно је био лидер Народног савеза Бенгала.
1979 – У судару два авиона совјетске компаније „Аерофлот“ изнад Украјине погинуле су 173 особе, сви путници и чланови посаде.
1990 – Председник Михаил Горбачов обновио је совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност, руском писцу Александру Солжењицину, који је 1974. био принуђен да емигрира на Запад.
1994 – У Судану је ухапшен и одмах изручен Француској Иљич Рамирес Санчез, познат као „Карлос Шакал“, чувени терориста.
1995 – Јапан је, 50 година после окончања Другог светског рата на Пацифику, први пут јасно нагласио жаљење због ратних акција у региону.
1998 – У најтежем појединачном терористичком нападу у Северној Ирској током 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг погинуло је 29 људи. Северна Ирска има статус једне од крунских земаља унутар Уједињеног Краљевства.
2001 – Македонска влада формално је дозволила размештај 3.500 војника НАТО-а ради одузимања оружја од побуњених Албанаца.
2003 – У писму Савету безбедности Уједињених нација Либија је преузела одговорност за експлозију бомбе у авиону „Пан Америкена“ изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 лица.
2005 – Индонежанска влада и побуњеници потписали су споразум о завршетку вишедеценијског оружаног сукоба између централне владе из Џакарте и сепаратиста са Суматре.
2007 – У земљотресу који је погодио Перу погинуло је 510 особа. Разарање је било највеће у пустињској области на југу Перуа, у градовима Ика и Писко, око 200 километара југоисточно од главног града Лиме. Јачина потреса у епицентру износила је осам степени Рихтерове скале.
2008 – Умро је Џери Векслер, пионир „ритам & блуза“ и музички продуцент. Кооснивач је култне музичке куће „Атлантик Рекордс“, која је направила револуцију у свету црначке музике, посебно такозваног „јужњачког соула“. Као продуцент Векслер је лансирао бројна велика имена, попут Реја Чарлса, Арете Френклин, Вилсона Пикета, Отиса Рединга, Вилија Нелсона, Шер и Дастија Спрингфилда. Био је продуцент и Боба Дилана и састава „Лед Цепелин“. Сарађивао је и са Сантаном, Џорџом Мајклом и групом „Дајер Стрејтс“.
2013 – Преминуо је Жак Верже, француски адвокат светског угледа. Прославио се одбраном Алжираца током рата за независност те земље. Често је бранио озлоглашене попут Клауса Барбија, Карлоса Шакала и Тарика Азиза, па је отуда прозван „ђавољи адвокат“.
2019 – Преминуо је Добрило Ненадић, српски књижевник. По занимању инжењер агрономије, Ненадић је најзаслужнији за масовно ширење културе малине, која је постала један од главних извозних артикала српске пољопривреде, прво у области његовог Ариља, а онда и широм Србије. Већ његов први објављени роман „Доротеј“ био је, 1978. године, најчитанија књига Народне библиотеке Србије. Друга дела: „Киша“, „Деспот и жртва“, „Брајан“, „Сабља грофа Вронског“, „Победници“, „Гвоздено доба“, „Хермелин“.
2019 – На тврђави Ново Брдо, у Косовском Поморављу, као и код остатака тамошње цркве Светог Николе, истакнуте су заставе привремених институција у Приштини. Ново Брдо, град и тврђаву, међу најважнијима у средњовековној Србији, саградио је краљ Милутин крајем 13. века.
2020 – Умро је Антоније Ђурић, српски новинар и публициста. Осим редовног новинарског посла, веома запажено се бавио историјском публицистиком, с великим тиражима. Као политички противник режима у социјалистичкој Југославији, седам година је провео у затворима. Дела: „Солунци говоре“, „За част отаџбине“, „Црвена куга“.
2021 – Авганистански Талибани заузели су Кабул, окончавши запоседање целе земље. Снаге САД, са савезницима, заузеле су Авганистан децембра 2001. Дотадашњи председник Авганистана Ашраф Гани напустио је земљу.
2025 – У Енкориџу, на Аљасци, састали су се председници САД и Русије, Доналд Трамп и Владимир Путин. Централна тема била је извесно питање Украјине.
2025 – У Пекингу су започеле Светске игре хуманоидних робота. Приближно 500 учесника надметало се у фудбалу, кик-боксу, атлетици и тркама.
