Догодило се на данашњи дан – 29. јул

Данас је среда, 29. јул, 210. дан 2026. године. До краја године има још 155 дана.

1805. – Рођен је француски историчар и политичар Алексис Клерел де Токвил. Противник револуционарних метода у политици, значајно је утицао на грађанске историчаре 19. и 20. века. Његова најпознатија дела су „Демократија у Америци” и „Стари режим и револуција”.

1856. – Умро је немачки композитор и музички писац Роберт Александер Шуман, један од најзначајнијих представника романтизма. Истакао се као лиричар и аутор клавирских минијатура. Основао је часопис „Неуе Зеитсцхрифт фüр Мусик”, у којем се одлучно борио против конзервативизма у музици. Међу његовим најпознатијим делима су симфоније, „Концерт у а-молу за клавир и оркестар”, концерти за клавир и виолончело, циклуси соло песама „Песникова љубав” и „Љубав и живот жене”, као и клавирске композиције „Карневал”, „Симфонијске етиде” и „Дечје сцене”.

1878. – Почела је аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу одлуке Конгреса великих сила у Берлину од 13. јула 1878. године. Аустријске трупе тада су окупирале и Новопазарски санџак (Рашку област), који су касније напустиле. Аустроугарска је 1908. године и формално анектирала Босну и Херцеговину, супротно одредбама Берлинског конгреса.

1883. – Рођен је италијански диктатор Бенито Мусолини, који је владао Италијом од 1922. до 1943. године. Убрзо након избијања Првог светског рата искључен је из Социјалистичке партије, јер се залагао за улазак Италије у рат како би касније учествовала у подели Аустроугарске. Године 1919. основао је фашистичку партију. У октобру 1922. године, током конгреса фашиста у Напуљу, организовао је поход око 60.000 присталица на Рим и тако дошао на власт.

Под његовим вођством, Италија је 1935. године напала и окупирала Етиопију, 1939. припојила Албанију, а 1940. напала Грчку и 1941. Краљевину Југославију. После искрцавања савезничких трупа на Сицилију, крајем јула 1943. године свргнут је са власти и интерниран у хотел на планини Гран Сасо. Ослободили су га 12. септембра 1943. године немачки командоси под вођством Ота Скорценија, након чега је пребачен у северну Италију, где је постао лидер такозване Италијанске социјалне републике. Током покушаја бекства, заједно са немачким трупама, ухватили су га италијански партизани и убили 28. априла 1945. године.

1885. – Рођена је америчка филмска глумица Теодосија Гудмен, позната као Теда Бара, први „вамп” у историји кинематографије. Остварила је улоге у филмовима „Клеопатра”, „Кармен”, „Салома”, „Жена тигар”, „Дама с камелијама” и „Песма сирене”.

1890. – Умро је холандски сликар Винсент ван Гог, један од најоригиналнијих и најтемпераментнијих уметника у историји сликарства. Сликао је жарким бојама, а његова експресивна дела снажног израза остала су ненадмашна у приказивању психичких стања и расположења. За живота непризнат, суочен са бројним недаћама које су га доводиле до дубоке депресије и нервног растројства, покушао је самоубиство и преминуо два дана касније. Његов опус, који обухвата око 850 слика и више од 900 цртежа, углавном пејзажа, портрета и мртвих природа, снажно је утицао на развој модерне уметности и донео му посмртну славу.

1900. – Италијанског краља Умберта И у Монци убио је анархиста Гаетано Бреши.

1905. – Рођен је шведски дипломата Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, добитник Нобелове награде за мир, доктор филозофије и академик, који је био генерални секретар Уједињених нација од 1953. до смрти 1961. године. Обављао је високе функције у више шведских министарстава од 1936. до 1953. године, а био је и министар без портфеља. Погинуо је у авионској несрећи док је покушавао да допринесе решавању кризе у некадашњем Белгијском Конгу. Околности његове смрти никада нису у потпуности разјашњене, а Нобелова награда за мир додељена му је постхумно.

1925. – Рођен је Микис Теодоракис, грчки композитор. Глобалну славу стекао је музиком за филмове „Грк Зорба” (1964) и „Серпико” (1973). Компоновао је бројне симфоније, опере, балете, кантате и ораторијуме, али и популарну и народну музику – укупно више од хиљаду дела. Био је активан у покрету отпора током Другог светског рата, због чега је страдао. Током војне управе у Грчкој од 1967. до 1974. године, као један од најистакнутијих противника режима, Теодоракис је био затворен, а потом је са породицом прогнан у пелопонеско село Татун. Извођење његових дела тада је било забрањено. Оштро је осуђивао НАТО агресију на Србију (СРЈ) 1999. године.

1937. – Јапанске трупе окупирале су кинески град Тјенцин.

1948. – На стадиону „Вембли” у Лондону отворене су прве Олимпијске игре после Другог светског рата.

1967. – У Вијетнамском рату у пожару је тешко оштећен амерички носач авиона „Форестал”, при чему је погинуло 130 људи.

1968. – У енциклики „Хуманае витае” („О људском животу”) папа Павле ВИ забранио је римокатолицима све облике вештачке контроле рађања.

1981. – У катедрали Светог Павла у Лондону венчали су се наследник британског престола, принц од Велса Чарлс, и Дајана Спенсер.

1983. – Умро је шпански филмски редитељ Луис Буњуел. Од 1936. до 1939. године снимао је током Шпанског грађанског рата пропагандне прилоге за републиканце. Од 1947. године углавном је радио у Мексику, пошто је као комуниста био непомирљиви противник Франковог режима, због чега је живео у емиграцији. Снимио је 32 филма, а „Андалузијски пас” из 1928. и „Златно доба” из 1930. године представљају узоре надреалистичког филма. Написао је аутобиографију „Мој последњи уздах”. Остали филмови: „Земља без хлеба”, „Лос олвидадос”, „Успон у небо”, „Злочиначки живот Арчибалда Круса”, „Робинсон Крусо”, „То се зове зора”, „Назарен”, „Виридијана”, „Тај мрачни предмет жеља”, „Анђео смрти”, „Звездани пут”, „Тристана”, „Лепотица дана” и „Дискретни шарм буржоазије”.

1983. – Умро је енглески позоришни и филмски глумац Џејмс Дејвид Грејем Нивен, добитник Оскара 1958. године за филм „Одвојени столови”. Елегантним изгледом и глумачким стилом оличавао је британски тип џентлмена. По узору на оца завршио је војну школу, али је касније напустио војну каријеру и посветио се глуми. У Холивуд је стигао тридесетих година 20. века, али је по избијању Другог светског рата напустио САД, прикључио се британској војсци и током рата био командос. Остали филмови: „Пут око света за 80 дана”, „Добар дан, туго”, „Топови с Наварона”, „Казино Ројал” и „Папирнати тигар”.

1994. – Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен је на осам и по година затвора под оптужбом за превару.

2003. – Доњи дом белгијског парламента овластио је белгијске судове да суде свим оптуженима за ратне злочине, без обзира на место извршења злочина и националност оптужених, укључујући и грађане САД, што је изазвало снажну реакцију званичног Вашингтона.

2008. – Умро је Мате Парлов, најбољи боксер бивше Југославије. У боксерски клуб „Пула” ступио је са 16 година, а после само три године освојио је титулу првака Југославије у полутешкој категорији. Први велики међународни успех остварио је 1969. године, када је у Букурешту постао вицешампион Европе. Две године касније у Мадриду освојио је златну медаљу, а 1973. године у Београду одбранио је титулу првака Европе у полутешкој категорији.

На Олимпијским играма у Минхену 1972. године освојио је златну медаљу, а у Хавани 1974. постао је аматерски првак света у полутешкој категорији. Године 1976. у Београду је, победом над Италијаном Домеником Адинолфијем, постао професионални првак Европе у полутешкој категорији, а две године касније, након победе над Аргентинцем Мигелом Анхелом Куељом, и светски шампион. Осам пута је био првак Југославије.

2011. – Преминуо је Мухарем Первић, српски есејиста, књижевни и позоришни критичар. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета у Београду. Током студија био је главни уредник листа „Студент”. Од 1958. године био је уредник часописа „Дело”, а потом и главни уредник Културно-уметничког програма Телевизије Београд. За књигу „Традиција и критика” (1977) добио је награду „Ђорђе Јовановић”, а за дело „Воља за променом” (1995) Стеријину награду. Добитник је и Тањугове награде „Златно перо” (2007), као и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2005). Био је приређивач сабраних дела Иве Андрића, према Андрићевом избору.

2017. – Тим међународних научника објавио је да је забележио најснажнију експлозију у историји истраживања свемира. Експлозију је изазвала смрт масивне звезде, а била је такве јачине да је са Земље могла да се уочи, упркос удаљености од 10 милијарди светлосних година.

2018. – Умро је Оливер Драгојевић, музичар и једна од највећих звезда некадашње Југославије.

2019. – У Етиопији је оборен рекорд у пошумљавању. За само један дан засађено је, према наводима, чак 350 милиона стабала. Велика национална акција била је део дугорочног плана пошумљавања, којим је предвиђена садња четири милијарде стабала. Организација „Фарм Африка”, посвећена озелењавању источне Африке, представила је ову акцију као почетак велике кампање пошумљавања.

2025. – Преминуо је Младен Јагушт, диригент. Рођен је у Суњи, недалеко од Сиска, а дипломирао је на Музичкој академији у Загребу 1949. године. Био је корепетитор загребачке Опере и сарадник Камерног хора Радио Загреба. Седамдесетих година постао је диригент и директор Опере са Балетом Српског народног позоришта у Новом Саду, а потом руководилац и диригент Симфонијског оркестра и Хора РТВ Београд, где је остао до пензије.

Поред наступа широм бивше Југославије, гостовао је у Аустрији, Белгији, Енглеској, Италији, Мађарској, Румунији, Немачкој, Пољској, Русији, Украјини, Мароку, Канади и на Куби.