Дадо Топић у САНУ: Рок музика бира теме које су суштина нашег живљења

Музичар Дадо Топић је оценио , говорећи у Српској академији наука и уметности, да је суштина рок музике дубока веза између текста и смисла, односно отварање нове призме гледања на животне ствари. У оквиру њему посвећеног предавања из циклуса „Сусрети са ствараоцима – Мастерклас”, Топић је пред бројним присутнима у Свечаној сали САНУ рекао да рок музика од тема „бира суштине које чине наше живљење, и суживот на овим просторима“.

У разговору са управником Галерије науке и технике САНУ, академиком Зораном Љ. Петровићем, Топић је додао да уметност има ту моћ да у простору духа и ума може да ствара снагом маште, док „звукови доносе слику, емоцију, поруку и жељу за трајањем“. „Лепоти не дозволимо да престане, потребно је да траје“, рекао је Топић, нагласивши да му је посебна част што у првом реду седи његов школски друг из гимназије „Сара Бертић“ из средине шездесетих година у Осијеку, актуелни председник САНУ Зоран Кнежевић.

„За Зорана знате да је открио астероид, а за мене знате да сам открио своју физику“, навео је Топић, додавши да су Кнежевићу, са којим је свирао у саставу “Ђавољи еликсири“, већ „кад је ушао у први разред, могли дати диплому гимназије“. У “Ђавољим еликсирима“ био је и са гитаристом Јосипом Бочеком, потоњим чланом “Корни групе“, а Топић је напоменуо да је од њих тада једино Кнежевић имао фабрички направљену гитару. Топић се присетио како је Корни група, у коју је након састава Динамити дошао1970. године, требала свирати за енглеску краљицу Елизабету приликом њене посете, али је то пропало, након што су одбили да буду у смокинзима у којима су „изгледали као пингвини“.

„Дошли смо из Париза са ревије ‘Проклета Јерина’ креатора Александра Јоксимовића, и припремио је смокинге беж боје са фјорентинским ратним обележјима. Кад смо обукли смокинге пали смо у смех. Рекли смо: ‘Свираћемо у џинсу, ако хоћете?’ Рекли су: ‘Нема свирке!'“, навео је Топић. Из Корни групе Топић је изашао након што му је њен вођа, клавијатуриста и главни аутор Корнелије Ковач рекао да је услов да им он нађе новог певача, а испоставило да је то још један Осјечанин Јосип Пејаковић. „Био је то успешан трансфер Он је дошао у Београд, ја у Загреб и направио групу Тајм (Тиме)“, присетио се Топић.

Говорећи о Тајмовој песми „Рокенрол у Београду“, Топић је оценио да је то „интересантан рокенрол“, ког су користили као поздравну тему на концертима широм Југославије, убацујући по потреби име другог града. Према његовим речима, у тренутку кад је сценом у Југославији господарила „музика која је опонашала фестивал Сан Ремо“, група Тајм је свој први албум снимала илегално, без знања издавачке куће Југотон, у студију Јадран филма. Иако је Југотон деби „Тајм“ 1972. године првобитно штампао у малом тиражу, Топић је навео да је много година касније сазнао да је штампан у међувремену у преко милион и 200 примерака, додавши да од дискографије Тајма „први албум добија највише пажње обожавалаца“.

Топић се присетио како је био у војном притвору по оптужбом да се није јавио на лекарски преглед, што је искористио да направи песму „Живјети слободно“. Говорећи о учешчу са дует песмом „Принцеза“ на такмичењу за југословенског представника на „Песми Евровизије“ 1984. године, Топић је признао да је певачица Слађана Милошевић очекивала победу, јер су јој новинари у Скопљу рекли: „Ти и Дадо идете“. Топић је додао да су, међутим, њему из организације открили да ће, иако је „Принцеза“ „најлепша“, ићи песма студија Загреб. „Прошле године је био студио Београд, а сада иде Загреб. Слађана месецима ниије могла да преживи ту варијанту. Песма је остала, људи је воле као да смо били (на ‘Евровизији’)“, навео је Топић.

Према његовим речима, песма коју је отпевао за шпицу серије „Бољи живот“ „није стандардна у репертоару“, додавши да је имао срећу да отпева и хит песму „Флојд“ за филм „Национална класа“ (1979). „И дан данас морам да певам ‘Флојда'“, насмејао се Топић. Према његовим речима, „чудно је везати народњаке за неуспех рок музике“, а након што су народњаци „имали своје блиставе тренутке“, уследило је „губљење компаса кад се појавио турбо фолк, а узрок је борба за тржиште, за што веће тираже, уз једноставнију продукцију“.

Топић је оценио да је код нас рокенрол био најуспешнији седамдесетих и осамдесетих година, када су била имена као што су Млади леви, Леб и сол, Смак, Корни група, Тајм, Ју групу и Индекси, „који су били прототип поп фестивалског бенда, а свирали су врло озбиљне аранжмане“. Нагласивши да је Југославија била на маргини англо-америчког музичког бизниса, Топић је додао да је њена сцена могла да понуди „изваредна, квалитетна музичка остварења“. „Да смо певали на енглеском ко зна како би прошли“, оценио је Топић, навевши да је проблем данашње рок сцене што постоје извођачи, али нема аутора.

Топић је оценио да је „панк планетарно зло ког су измислили шашави Енглези“, понашавши се као да пре њих ништа није постојало. Како је наведено из САНУ, циклус „Сусрети са ствараоцима – Мастерклас“ подразумева разговоре са особама које су постигле успех у каријери, у појединим делатностима укључујући науку и уметност, у спорту, у хуманитарним делатностима и другоме. „Циљ је да се у разговору осветли база њиховог успеха, механизми одлучивања, инспирације, решавања проблема и опстајања на сопственом путу посебно када су суочени/суочене са проблемима и неразумевањем, али и када доживљавају успех“, истакли су из САНУ.